Учитељ

Награде искључиво књигама, истина је, да не би ништа принеле естетичном васпитању и образовању нашега народа. Оне Х. првоме реду доносе корист једино

«интелектусу» ученичком. Ако сеу књижицама случајно. описује какав леп и занимљив предео, то би се тек мо-

рало само замишљати, а између једне замисли и готове израђене слике, какве прекрасне околине, има. — велике разлике. Према свему овомеи искључива уметничка, или естетична вредност књига састојала би се једино у њиховом лепом повезу: Ну, и то је реткост, пошто св за

раздавање књига шаљу књижице, које ни у томе по-

гледу нису далеко одмакле,

И тако о награди са књижицама већ смо на чисто.

Раздавањем књига. образује се једино «интелектус.»

Књиге, које ученици о испитима, добијају, може се рећи,

да самом народу нашем нису ни од каква интереса те зато много на њих и не полаже. _

Ова би се незлинтересованост избегла у томе случају, кад се ученици не би награђивали само књигама, већ и другим предметима.

· Узмимо на, пример, да се ученици на крају године, место књига награђују: разним сликама из историје сраске прошлости; разним сликама из природе итд. извајане лепим и различним бојама — очито је, да би се

361

од таквих слика имала, много већа реална корист, него .

ли од самих књижица. -

Ко се — да је случајно на месту детета — не би више и боље радовао једној тако извајаној слици него ли књижурини, ма она била од 50 табака :!

Да, деца друкчије схватају живот. Она би се оваком поклону много више радовала, а свака би слика, каквог догађаја из српске прошлости, била жива историја, за коју би сеи дечко трудио, да још боље упозна.

Па онда, колика још корист са, друге стране :

Дете — ученик — добио слику и носи је радосно својим родитељима — о и И =- те да је и они 24

„УЧИТЕЉЕ ,