Учитељ

код усправног рукописа. Он нам даје могућност да за столом слободно седимо, за клупомо, или да у са свим слободном ставу по нешто п у свој беслежник запишемо. Осим тога он, као што је пређе речено, допушта држање пера. које чува руку Од грча. -

Да ли је пак могућно усправно писати онако брзо као и положено, чини се да је још у питању. Свако брзо писање, без извесне основе или користи нема омисла. Вежбање је главна ствар

Да је усправно писање по краткоћи времена једнако с косим. најлакше је опитом доказати.

У двема нашим (вишим) разредима, заведено је утркивање у писању. Један разред пише усправно, други косо. Средња брзина била је од прилике једнака. Најбољем од оних што су усправно писали, требала, је једна, петина времена мање, него најбољем од конкурената... Тим је деци дата особита сенова; јер је први разред тада само неколико недеља усправло писао и без поучавања, примио га. По чему поједини противници усправ-

ног рукописа још увек сумњају о вредности. његовој као брзог писања — тешко је рећи. Ко хоће своје мисли особито брзо да напише нека учи стенографију.

Понављам укратко најзнатније принципе, који говоре у прилог усправног рукописа,

Усправно је писање с хигијенокога гледишта најбоље, јер је оно једино кадро да заштити кичму од кривљења ц очи од неједнаког ц прекомерног напрезања.

(0 педагошкога гледишта оно има првенство, јер се најлакше учи а најбрже и најпоузданије памти; свако дете познаје угао правца и не спречава слободно држање тела при писању.

Практичар га цени највише, јер је оно, и кад се брзо пшше, најчитније; оно штеди највише хартије, а требало би надати се противному, кад се узме на ум превелика Јасност џи чување очију; допушта угодно ПЕТА тела, ц трајан рад без смањења брзине у писању. —

(Радаг ог). Гргур М. Јакшић

; Е ФИЛОСОФ.