Учитељ

аи

108

Узе неколико јастука и изађе. За тим се чуло пуцање које се разлегаше по ходнику... О

Милан разгледаше по соби.

— Лепо !.. помисли он.

— Дај ми Милане те јастуке! — виче Даница.

Он узе заостале јастуке и изнесе,

За мало собе беху у реду.

=— Шта велиш: — пшта Даница.

= Добро:

— Баш добро :

== Добро! ;

— Могу ли бити добра. домаћица

= Можеш.

— Е, тако, а сад ме пољуби !...

Он се насмеја, па је пољуби.

— Кад год будем вредна ти ме пољуби, а кад се улењим слободно немој !

Добро !.. рече он.

— А сад..:.

5 ОВА

— Сад идем у кујну да и њу распремим. Чича је | наложио ватру, ја ћу преставити каву, па да пијемо. :

= То је паметно.

— Видиш: ја знам шта ти волеш !

— За то си ми жена... А шта је са кочијашом.

— Он је у нујни. — Кад буде пошао нек ми се јави да му платим. — Добро, казаћу му — рече Даница.

И оде у кујну. Милан приђе столу извади из њега хартију и перо, па седе и написа кмету писмо: у коме _ му врло учтиво јавља да је стигао и моли га, да ако може још сутра отпочну упис деце. За тим позва, послужитеља п посла га, са писмом суду. Послужитељ дође са кметом. заједно. Милан му се престави.