Учитељ

435

Нека ме нико не разуме криво. —

Мислим само: ко не зна друкчије, боље је и тако, него погрде. Јер погрдама се зло више увелича него батинама.

Ко није макар једанпут у животу рекао — носле увреде нананешену му речима: ; џ „Волео би да ме је ћушио па и убио него то рекао“

Мила и лепа реч много вреди, само не претерано. Умереност је главно и у њежности и љубави и у казнама.

Осббито код одраслије деце, где се шибица већ не употребљава морају родитељи и учитељи бити пажљиви с речима.

Јогунство се појављује м у друкчијем облику. Навешћу пример.

Док бејах дете, била сам доста јогунаста. — Кад би ми мати рекла: „Немој то чинити, не ваља“, — одмах сам пита. ла: ;А зашто«ј И ако мати није знала илп није могла одговорити на. то питање, ја сам радила по својој вољи, била упорна и јогунаста,

Доцније сам имала тако исто да васпитавам дете, које је само онда одустало од свог јогупства ако сам га довољним разлозима победила и на тако. ;јА заштос имала одговор. Девојчица коју сам васпитавала, беше тако упорна да родитељи а и други мишљаху да нећу моћи ништа учинити, но као што мало час споменух: ко је сам био јогунаст, тај зна или боље рећи осећа како се том злу помаже.

Учитељ мора у напред знати, да ли ће се прогивити његовим наредбама или не. Он мора увек тако поступати да га дете че претекве -— да оно мора извршити заповест; а да чикако не остане места упорству.

Учитељ мора за раније стећи детињу љубав, да оно увиди да је оно увек најбоље што он заповеда; а од упорства и јогунства, да се само зле последице рађају.

Да сведемо у неколико тачака све дојакошње.

Јогунство се појављује: ~

1.) Код деце даровите али полење.

2.) Деце даровите и частољубиве.

3. Код деце с телесним манама.

Јогунство се изазива:

1) Прекомерним моралисањем.

2.) Погрдама.

3. Недостатком љубави ка деци.

Јогунство се отклања;

1) Ако се на њега не обраћа велика пажња, т. | дете Џџе сме видети да се ми једимо, ради тога или да нам то прави сметњу. — Чинити се невешт' |

Х