Учитељ

'"А66

што пре прикупили задаци, дигла. је се прашина у школи, да не можеш ока отворити.

По себи се разуме, да овакав ред и овакав рад, не може бити ни у колико оправдан. Учитељ се љути на страшан неред а после тога пред њега искрсава, безброј тужаба и свима тим молбама и жалбама прави узроци леже у томе нереду. Све би се то могло избећи начином :

о се писмени задаци у опште прикупљају пред учи тељем али ипак не на онај и онакав начин на који се то чини и без наставника. |

У свакој клупи има крајњих ученика. Па како би прикупљање и раздавање задатака ишло у најбољем реду,

"кад би се све то вршило преко ових крајњих ученика! Ето, зар овај начин не би био подеснији :

"Сви крајњи, сваки из своје илупе, прикупе писмене задатке и мету их преда се. Пошто ву то сви учинили, онда крајњи из последње клупе преда, своје прикупљене задатке крајњем из пред последње клупе; тај, крајњем | пред њим и тако редом дођу веома брзо и лако сви задаци крајњем из прве клупе, који исте предаје учитељу или их меће на учитељев сто. па

Раздају ли се писмени задаци — поправљени ученицима, онда се то чини на исти начин, само обрнутим редом. Учитељ поправљене већ задатке узима у руке. Сва ученици мирно:и право седе, само крајњи, | са једне стране, из сваке клупе устају. Учитељ помиње "онога чији је задатак и даје га крајњем из прве клупе.

Ако се поменути ученик налази у првој клупи, онда. крајњи из те клупе не додаје задатак крајњем из друге. клупе, него га предаје ономе коме "треба из прве клупе. У противном случају такав писмени задатак иде од руке до руке крајњих дотле, док не дође У руке онога крајњега ученика, у чијој се клупи налази поменути ученик. Ето, тако тим путем и начином брзо, лако и у највећем реду, сваки ученик прима лако свој задатак без