Учитељ

479

школе оде у Кобурску гимназију, где убрзо постане један од најбољих ученика. Професор Бриглеб, који је вазда тачно и савесно оцењивао рад и способности својих ученика, чешће је извештавао и писао матери његовој: «Ваш Лудвиг, љубавна судинице, с божијом помоћу биће велики човек» И речи су се његове заиста и обистиниле. — У седамнаестој години Ноне ступи у Јенски универзитет, со намером да се ода на богословско-педагошко поље. А тада су млади богослови имали у Грисбаху и Фихту чувене своје наставнике. И тако се после четири године, Ноне врати у Хилдбургхаузен као доктор Философије. Још као штудент, постао је тако чувен раДом својим на новинама : «свеоташте јенске литературне новине.» да су му убрзо понудили катедру у јенском универзитету; али се он тог почасног места не прими, само из љубави према свом рођеном месту, у коме је тада живела херцогиња Шарлота, супруга владајућег херцога, која је имала дара и способности да прикупи око себе све талантљиве људе, као и сестра њена Луиза краљица пруска,

То је била особито даровита жена, са, светлим умом и узвишеном душом; била је особито великодушна, и човекољубива, ; владала је изврсним украсом, и волела је све оно, што је истинито, прекрасно и добро. Херцогски дом није тада био ограничен и притешњен никаквом етикетом и дворским церемонијама. И та је простота и учинила те су у њега приступа имали сви образовани људи, без разлике реда коме је који припадао. Тек што је се Ноне појавио у том друштву, постао је одмах душа и покретач његов. Обдарен дубоким и проницателним умом, и лепом спољашњошћу, млад и научен, задобио је ошшту љубав и поштовање својим отвореним карактером и својим простим понашањем ; и та су га оба својства кроз цео живот његов очувала од сваког хвалисања и самообожавања ; јер тежећи поступно само вишим духовним интересима. није био славољубив

#