Учитељ

497

роде пређе од части частољубљу, од власти властољубљу. и то опште мјење, које је често основано на лажиим доказима. брзо примети; јер и сама отнирност власти побуђује сумњу у поштен рад и изазива завист према.

такој личности, а особито ако ту дође и ненадно бо-

гатство, као што је се све то слично овде дешавало: на. пр. богатство добијено ђенијалним пером његовим радећи на «Сеоским Новинама;» пошто је то оштро и слободно перо било у рукама главног управника духовне и просветне управе, од куда је највише и били оговарања — од свештенства.

Но ако пажљиво пропратимо сјајну каријеру његову,

и узмемо у вид, што су се с једне стране. част, власт и слава са евима опасним неприликама, једна за другом сретале на, путу, по коме је оп одважним корацима, ишао, пробијајући пут просвети, мимо сваког учешћа на се-

бичне интересе; — а с друге стране, што су искушења.

богатства и власти вазда моћни да изазову неповерљивост непостојанство; и најзад, што све мајнингенској земљи као господаревој, није лако било подчинити утицају придружене јој земље, и од ње позајмљивати толика. преуређења; онда је врло лако појмити, да јесу по обичном току човечијих дела њему престојала унутрања и спољна реакција. А кад је се та реакција овршила, онда као и увек бива сличних догађаја, да су многа неправедна окривлења и не заслужени прекори

просути са свију страна на њега, као на виновника нове

системе васпитаља; и ако при свем том. нико није осноравао величину његових заслуга; нико није прорицао

само дело преуређења; но само средства, којима је он

изводио и вршио свој план. Но нападе те он је одбијао оружјем своје моћи, противстављао је силу сили, плаћао је удар ударом; па и ако га така борба није лишила сталности и мужества , ипак је он готов био да прими руку помирења, највећег од његових непријатеља. Ето така је била та знаменита личност; тамно-голубије очи