Учитељ

493

као садржина и материја знања, на овај начин добивене зову се чулне представе.

Свестане представе о једноме предмету или појаву, па и ако некад допуњене и апстрактним предетавама, — образују појмове, који су саставини део свију тешких духовних радња као: схватања, размишљања, памћења, класификовања. стварања и т. д.

Дакле, непосредним опажањем или сазнавањем помоћу чула, дете добије најистинитије и најстварније знање._ Док свако противно поступање шкоди и неприродно је. "Чулно опажање и добијање чулних представа главни је посао духа у детињем добу. Чула су органи за примање духовне хране. Осећаји крећу живце и мозак на ради тиме развијају душевну страну детињу.

Од дана кад се дете роди па до зрелих година, васпитавају га прпрода родитељи и учитељи. Но сва три васпитача морају сложно и заједнички но с извесним начином дете васпитавати. Ако би учитељ учио децу не пазећи на природу и не тражећи потпоре од родитеља или кад би и родитељи такви били, онда би васпитавање било настрано и никакво. Тако исто ако се допусти природи да на чула детиња утиче без плана, и начина, цељи и користи, што све припремају васпитачи, онда ће се чула и дух развити једнострано и опет рђаво. У томе случају дух оцењује вредност не по вуштини ствари као предмета његове пажње. него по јачини осећаја и допадњивости њиховој, као што смо напред рекли. Ако ли на чула утиче природа али с планом, кога спремају васпитачи, онда се чула и дух свестрано развијају. Ово је посао школе и васнитања.

У првом случају превлађује у духу фантазија, а у другом. поред лепог знања, у релативном смислу. развија се у васпитанику моћ пажење и интереса за науку, а ово су најважније цељи, које се у детињем добу вастштаника и ишту.