Учитељ

ада

И ако се чулним опажањем гомилају и чулне представе а тиме се развија памћење опет то памћење није уређено но претрпано и служи кат кад као основ само једној: васпитној цељи као практичности. Разуме се да памћење, које се у детету развија под надзором васпитачевим служи свима правцима васпитиња и с развијеном пажњом п љубављу к испитивању и проматрању постаје јак темељ за доцнији пространи развитак духа.

Природна поступност у развитку свести. која се код деце опитује чулним опажањем, за тим радозналост, која код деце влада због мајушног круга представа и најзад памћење њихово снажно због осуства брига и тежег посла и најзад згодан и прегледан а што је главно поучан ред ствари у природи и све то удружено с методом васпитачевим — дају један врло снажан Фактор школском и светском образовању у облику: очигледне наставе односно опита или доживљеног искуства. Сам је правац васпитања на овај начини у природи и друштву ван школе а камо ли што му у школи највећу пажњу · поклонити треба. И сам народ уверио се да се само опитом долази до истине, те је и изрекао : да је «боље веровати својим очима него туђим речима». И доиста, жад човек своме подмлатку неби пружио знање, које се добија непосредно из природе, из односа људских и из употребе ствари.

_ Но ипак да нешто приметимо. Без сумње је тешка задаћа васпитачева кад је се упео да у материјалио- | тичком добу ствара идеалне духове, да му васпитаници буду изврсно морално васпитана а да се грађа за морално васпитање црпе по правилу из грубих предмета и неумољивих Факата, у којима спада вечита. борба за. надмоћношћу и опстанком, у чијем реду милосрђа нема, | у чијем животу не може испитачко око спазити хришћан- : фених врлина; да се грађа за морално васпитање црпе из изузетака и то често несвесно моралних или из немоћи догодивших се случајева, — да се изузецима, које