Учитељ

455 представљају примери из живота, васпита, постало је правило, те је се бојати да и сам васпитаник не постане најзад један изузетак.

И поред свега овога данас се грађа за целокупно васпитање црпе из живота а то и треба да буде. само се у толико удаљује од истине. што се све пред учсеником улепшава, те је онда зацело врло племенит 3задатак очигледности кад свако избегавање праве истине сузбија и стварност природе и друштва пред очи износи. А да би се појави непријатни и штетни отклањали довољно је ученика правилно интелектуално васпитати а с интелигенцијом барабариће се али само доцније сама, од себе и моралност.

Нужно је на овом месту проговорити коју и о историском напредовању очигледне наставе. У старом и. средњем веку облик наставе по школама био је манастнреки или богословски. Сматрало се, да наука па била она и у својим најохватљивијим елементима треба да се што више удаљује од живота, и од света; наставу с тога, чињаху животи светаца, њихова чудеса и реторске декламације. Учени људи писали су опширне коментаре на поједине ставове светога писма или на поједина питања из класика. Пошто није било штампе а писање отежано и несавршено то је и настава предавања с катедре или се употребљавало за научне диспутације и препирке о каквој замршеној Фрази из књиге ког светог оца или класика. Разлози су сем реторских софизама састојали се у цитатима и позивањима на ауторитете. Овај пуки вербализам дотле је био дотерао, да је неким речима и реченицама као и гласовима ако се ставе у извесан поредак, дават божански или мађиски значај и моћ. Наука и школовање није имало основа у животу, у проматрању и фактима, па и оно мало алхемије, што се јавило утицајем маварских научара и јеврејских лекара беше узело настран правац мађије. И ово и овако емпиричко неговање науке ипак је вазда било везано за речи, молитве