Учитељ

496

и Фразве Није ни чудо што су велики проналасци у то

доба били случајни или нехотични, као што су прона-

лазак бгрута, Америке и т. д. но свет је тада био у

своме добу младићства па му се много што шта ни замерити не сме. За тим пак добом морало је наступити

_ доба зрелости.

Велике умне и политичке револуције у облику обнове наука и вештина, открива на мору, реформације и т. д. измениле су поред свега и облик и садржину наставе у свима како већим тако и мањим школама и дале јој други правац. У школама је ишчезавало полако богословско и вербално учење, престало се више веровати у ауторитете и Фолијо књижурине и у настави и васпитавању узвисило се и примљено је као правилно: учење проматрањем Факата и живота, дакло очигледна, — емпиричка — настава.

Бекон је показао и доказао да је начело индукције једини правилан пут сазнања а Лок је осудио метод вере и смисао наслеђивања иставивши на супрот сазнавање чулима рекавши, да је свест само резултат чулног опажања. Рабле сјајно је оборио и исмејао сколастичкобогословски метод изневши пример у своме роману како на ученика једино утицати може очигледвост. Први међу педагозима био је Коменски, који је одредио значај и "место као и метод очигледној настави у васпитању. Он је врло лепо потсетио васпитаче на ту срећну околност, што деца у родитељској кући све знање, које стеку стеку само очигледним искуством, доневши тиме у школу извесан основ и увод у све могуће школске предмете. Дужност је васпитачева да сад тај малени круг чулних представа код деце поступно и паметно проширује али на исти начин, који је и у кући употребљен. Једину новост, коју васпитач методу очигледне наставе треба. да прида јесте говор и разговор, који развија у разум и памћење код деце. Филантрописти су, уверени у вредност очигледности, исту уводили у своје школе, чак и онде, |