Учитељ

' 506

мет од снага, која су га створиле. Упознавањем прир. као и вештачких снага која су предмете опажања створиле. разјашњава се и најзамршенија појава из астрономије и геологије и тиме се једном за свагда ове предрасуде и заблуда искључују.

Још се вид ученика у очигл. настави Прир: Наука, појављује велика радозналост за сазнањем лепота облика, и разноликост боја и размера. корист и допадљивост објеката а за радозналошћу јавља се интересовање за, све то. Отуда ученици запиткују сваки час те ово те оно. Ове две особине духа треба неговати, јер су основа сваком примању духовне гране.

Окушањем и опажањем добијају ученици искуство 0 разним укусима и мирисима као и облицима и т. Д., те ученици стичу моћ разликовања, помоћу које одабирају све што је хармоничније и боље у природи и дају му велику цену, сматрајући га као мерило према осталим јединкама. На тај се начин развија код ученика укус.

Учествујући у природи треба ученици да сем пасивног посматрања буду и активни, т. ј. да сами анализују, да сами износе сакривене делове предмета и откривају тајне, које природа вешто скрива, да чувају јединке и сами праве препарате, и т. д. на овај начин одгаја се код ученика саморадња а за њом врло лепа, Духовна тековина: жудња за испитивањем, који је у настави права благодет и сигурно јемство за правилни душевни развитак, особито кад се жудња, претвори у праву вештину испитивања правилног, свестраног и корисног. Саморадња и испитивање усађују у душу ученикову лепе моралне особине: вредноћу и љубав к раду.

Духовна корист очигл. наставе прир. наука може 5е изразити: јасним и одређеним знањем, моћу и жудњом испитивања и учења, дугим памћењем и методом правилнога посматрања.

Тешке духовне радње које се овде напослетку јављају да емпиричко знање доведу у ред, да. генералимиј