Учитељ

сл (5. =,

особине на разним фактима и појавама у извесан закон и да класификују објекте по сличним или различним знадима њиовим, ради лакшег учења и проналажења, непознатих предмета, у редове и класе — посао су систематисања, а сва емпирија завршује се правилним знањем прир. закона и узрока, који свуда делају, и којима се што шта тајно и ново да лако објаснити или пронаћи и избећи заблуде и у најсумњивијим моментима.

У посредној очигл. настави развија се код ученика, моћ фантазије, кад се оће да сликом или живом речи разјасни и представи објекат.

Очигледна средства су по нашим школама врло рђава а и метод изучавања јединака механичан и монотон. Шрајберове слике не ваљају, јер су нејасне, утрпане, неуочљиве и мале, те расејавају пажњу а убијају добру вољу и мар код ученика, Ту се оће да природу замени реч са сликом, но ефекат је слаб а добијено знање несигурно и неупамтљиво, јер је дошла апстракција за децу немогућа а и средства, која су добра само кад су подударна с природом, овде су накарадне. Слика би вредила онда, кад би на њој била, једна јединка, велика, лепо обојена и верно и детаљно израђена. Пре-

париране животиње и тице добре су но често одвратне а и страх причињавају јер изражавају очувано мртвило, што су пак верне природи добре су за наставу Хербаријуми су незгодни, јер представљају живот у мртвилу а у овом случају биљку онакажену и такву да не може никако дати оно што се од ње тражи. Боља је и насликана биљка но увела и сува. Збирка ископа добра је само кад оће да покаже ретке и ситније ископе кристалисане или који се без топљења добивају. Руде и стене треба видети у природи, па да се разумети могу.

Описивање и изучавање једнике врши се на обичан дескриптиван начин. Најпре се уче делови, па Физичке и органске особине, по том особине интелектуалне и моралне и најзад корист. Многи такав ред узимају на свакој