Учитељ

539

гошком свету глас једнога Челера у реформи има доста значења. Но само политичко гледиште, које оп заступа одређује му, да У овом питању буде мало више необичне конзервативан. Али с друге стране професор физиологије В. Прајер двојином више је противан том конзервативизму. Његова књига «Природне науке и школа“ служи као прилог решавању питања о новом устројству школа; а с друге стране и часопис, који је он основао. »Нова немачка школа» даје све већу превагу важности тако званим реалијама и наставним предметима, који спремају омладину за. живот, за друштво.

ж ж ж

Од многих расправа студија и чланака што су изашли прошлог месеца у појединим чавописима педагошким у Германији, заслужују да сеу кратко помену радови у часопису «Нови путови«, У прошлом броју изашао је чланак »0 индивидуалној и социјалној педагогици“. У њему се у неколико опртава карактеристика сувре– меног образовања, посматрају се покрети на педагошком пољу и т. д. износи се задатак педагогије као науке, и њен однос ка психологији и Етици. Писац држи да је принцип индивидуалног васпитања потпупо оправдан; али је у данашњем друштву вшше него ·" немогућ. — Дитесов уПедагогијум“ што у Лајпцигу излази доноси у свом последњем броју чланак »О дисциплини школској“. И ако је питање о школској дисциплини код нас правилно расправљено, вредно би било да се обрати пажња и на стране ауторе како они мисле о њему. — Нека нам је довољно да на овом месту напоменемо и студију што излази у «Рајнским пед. листовима“ о образовању и васпитању у 18 столећу. У студији се црта како се тада нарочита пажња на образовање Формално и на наставу у језицима,

ж ж ж

Исто тако биће од особита интереса ако напоменемо својим. читаоцима и о двема књижицама што су у последње време изатиле. Једна. се зове уЛаура“ а друга. „Глувонеми и његов језик“. У обојим књижицама оцртава се свет представа, мисли, свет схватања код глувонемих и слепих. Доста интересантну серију Факата посматрања _ и експериментисања износе аутори. Пеихолози ће наћи овде доста депа и уређена материјала, важних података и доказа, како се за- | иста може доста далеко да оде у напред у образовењу и васпитању ових несретних створења, која су осуђена да чулом пипања добивају појмове о свету и животу.

Ж ж