Учитељ

541

ТУ 1886. год. у Финској било је 419.107 деце, лутеранске вероисповеди, за школу. Од којих само 12.021, или 2од сто нису добили никаквог образовања. Но и од овог треба одузети 1.665 која нису учила због природне неспособности, и оних који су уто време живели ван општине, Ако ов све ово узме у обзир, вели Нардман, то можемо с малом погрешком казати да су сви фински станов– ници, љутерансне вероисповеди, писмени.

Напредак у подизању школа види се из овог: У 1858 год. било је 20 сеоских осн. школа, у 1876. год. 586, 2 у 1885. год. 667, а у идућој, 1886 и 1887. год. било је 929 школа варошких и сеоских. Дакле за, 10 година добија се по 250—300 школа.

За ширење писмености и основног знања у народ, у Финској, поред школа, постоје библиотеке и разна друштва.

Прва народна библиотека у Финској основана је још 1302 год. Градска библнотека у Фелзангфорсу, смештена у врло раскошном здању, 1888 год. издала 33.826 књига, а имала је 47.283 посјетоца. Ових библиотека има не само по варошима него и по селила. Све ове библиотеке постале су, а изражавају се, личном иницијативом појединаца, а неке само имају субвенцију од појединих друштава.

Од друштава које имају циљ да служе народном образовању, једно је основано 1772. год. а у 1888 год. имало 3.140 чланова и издало 59 народних књижица. Ових, има много друштава које не служе непосредно овом циљу већ посредно.

„Русскал школаб св. за Април 1890 г.

Учитељски испити у београдској учит. школи. Крајем месеца. Маја свршени су учитељски испити у београд. учитељској школи. Учило је Ш. р. до краја године 66 ђака. Пред испит је одступило од испита њих 11, а почели да полажу испит њих 55. Од ових 55, пало је на испиту 32; те тако положили су испит једва њих 93. Дакле, две трећ. пали су на испиту, а положили тек једна трећ.!! Овакав резултат је испод сваке критике ! За овакав резултат криви су и наставници и ђаци. Далеко боље резултате давала је ова школа кад у њој наставници не бијаху више хонорарни предавачи у другим школама; кад се предавање не врши просто читањем рукописних табака, па чак и од стране ђака. Кад ђаке не подстицаху на држање забавних вечери, концерата, на залудна путовања пред. испит, и на развијање глумачких вештина; и, кад ђаци не знађаху за ово, већ више гледаху како ће се што боље. одликовати знањем и карактером. Код свега овога није ни чудо што и од њих 23, који су положили испит, нема ни један одличан, и што је вилце од половине положило мспште с добром оценом, а.