Учитељ

ИЗУЧАВАЊЕ ДУХОВНОГ ЖИВОТА | 20

за прикупљање престава, ових илустрација спољашњег света, И осећајност је та двојака: пасивна. (осећајност у ужем смислу) или сензитивна, и актуална или моторска.

У осталом, тим двема особинама — реагирањо утиску с поља и сопствена акција — одликује се и неорганска материја. Киша пада на стену, која се услед тога круни, троши; у томе се огледа њена, осећајност, или њено рвагирање спољашњем утиску. Када, услед непрестаног трошења, буде сасвим подроњена, стена се скотрља низ брдо, и успут поломи много биље; у том се огледа њена сопствена акција, њена «воља.“ Разуме се да између овога, што бива код стене, и онога, што се код црва дешава, има разлике. Али то су само разни облици једне исте особине, која. је заједничка целокупној материји, и која се може исказати речима. акција и реакција. Један доказ више, да је цео овај свет једна иста материја, која само мења облике, — преображава се.

Код црва, као што смо видели, целокупни душевни живот састоји се у осећајности, која је пасивна и актуална. И као што је живот душе прост, исто је тако овде и орган душе (нервни систем) једноставан. Код виших зглавкара и мекушаца (нарочито код развијенијих инсеката, као што су пчеле и мрави) већ има нарочитих ганглија за дисање и гутање, а доцније и чулних ганглија, на које ради светлост, звук и мирис. Али је радња свију тих ганглија рефлективна. –

Тек код риба, најниже класе кичмењака, наилазимо на незнатан мозак, у коме се задржавају и остају преставе, слике о спољашњем свету. Ако претпоставимо да је мозак орган за прикупљање и задржавање престава, онда слободно можемо тврдити, да се савнавање јавља тек код кичмењака. И бескичмењаци имају душу, т. ј. способност да осећају разне дражи и да на њих одређеним кретањем реагују, али кодњих нема сазна-

вања, нема преставе о спољашњем свету, нема духа. Истина да. мали број.

бескичмењака (најразвијенији инсекти, као што су пчеле и мрави) имају чак и поједине чулне органе, и нерви тих чула централисани су на једном месту, дакле изгледа као да имају нешто налик на мозак, у коме се =можда — задржавају и слике о спољашњем свету (преставе); али то је изузетак од правила. Код бескичмењака, по правилу, нема органа за привупљање и задржавање престава; кичмењаци, по правилу, имају мозак. Сазнавање је дакле особина, којом се, по правилу, само кичмењаци одликују. ; |

Разлика ова, између бескичмењака и кичмењака најзгодније се може обележити речима: душа и дух. И у обичном говору ове се две речи разликују. Вели се н. пр. да и животиње имају душу, међутим само за даровитог књижевника или мислиоца каже се: духовит писац. Наше је да што тачније обвлежимо карактеристике ова два појма,

Кад речемо душа, ми имамо на уму само способност осећања и кретања, и — ништа више. Ако томе додамо још и способност сазнавања, онда је то већ дух. И у том смислу ми велимо, да бескичмењаци имају душу, а кичмењаци дух.