Учитељ

НОВОМ УЧИТЕЉУ 33

учењем, увек ће предавати са задовољством и никад се неће потужити, да |

му рад школски задаје муке. Друга је погрешка та, што учитељ непослушност дечју приписује депи, а не себи, Зато му је и тешка та дужност. Како је могуће да ради

један учитељ у школи са задовољством, кад он своје ђаке сматра као.

какве злочинце 2 Драги мој учитељу, веруј ми као човеку, који је многу децу васпитавао, да деца нису од природе никакви злочинци; код многе

деце, која изгледају да су непослушна, Пакосна и јогунаста, кад се тачно

испита, није ништа друго, до несташност и лакоумље, што је особина, дечије младости на шта се неће никад љутити један паметан учитељ. Ако су она одиста непослушна и пакосна, онда се мора узрок увек да тражи у поступцима одраслијих. Ако се деца често већ покварена, доводе у школу, онда је учитељу врло тешко такову децу послушности да навикне, и она њиховом упорношћу чине, те учитељ своју дужност отправља са уздисајем, а не с радошћу — то је ствар позната. Али много више су криви сами учитељи, што су им деца непослушна и упорна. Кад су заповести које издајеш непромишљене, онда се против тога буни човечја природа, и човек, био он велики или мали, стар или млад, противи се да слуша безумне заповести. Отуда долази често непослушност. Тако н. пр. заповеди неки учитељ, да деца иду мирно п полако улицом кад изађу из школе. Шта биваг Деца иду одиста мирно ми лагано, док су пред очима учитељевим, а чим га више не виде, скачу до неба. Учитељ после дозна за то, љути се, тучи их, виче на њих, и т. д. Овакав поступак озлоједи децу, она омрзну учитеља, скачу као и пређе и чине непрекидно учитељу неприлике. Ово све више кињи учитеља, па га најпосле баци и у постељу, из које се више и не дигне. Он вели, да су у његовој школи све сама безбожна и ђаволска деца, а и непомишља, јадник, да их је он сам таквима начинио.

Скакање и трчање са свим је деци природно; забрањивати им то, управо неприродно је. Против тога буна се прво дечја природа, а после сасма је неумесно да учитељ издаје такове заповести, на које он не може да мотри, и најпосле, да их за то казни нема он никакво право, јер деца нису ништа тако страшно згрешила. Најсигурније срество да се човек поквари и начини пакосним јесте да му се чини неправда. У школи се пак чешће тако што чини. Чак и кад се у ствари правда чини, ако се то деци не престави јасно, чиниће им се, да им је неправда учињена и то ће рђаво на њих утицати. -

Драги мој учитељу, човек има природну одвратност наспрам свих заповести и наредаба. Но по што захтева ред, даон заповести мора примати, онда се морају заповести и наредбе тако да подешавају, да се онај. коме се оне дају, најпре увери о њиховим добрим странама, и да хоће својевољно да им следује.

Морамо учинити разлику између заповести, које се издају за извесан тренутак и за неко дуже време, Паметан учитељ може своје заповести, које треба да важе за извесан тренутак, тако да удеси, да оне не звоне

УЧИТЕЉ 3