Учитељ

36 НОВОМ УЧИТЕЉУ

новчано казни, шта ћеш ти онда да кажеш; Нећеш ли на сва уста“ викати против неправде и деспотизма 2 А деца, драги учитељу, зар она немају исто тако Фини, а можда још и Финији осећај но'и миг Она осећају дубоко, дубоко то она осећају кад морају да трпе сваку срџбу и злу вољу учитељеву. Гласно она то не смеју да искажу, али чине нешто, што је још горе — туже се једно код другог, сажаљевају једно друго и удружују се против учитеља. Кад чујеш о каквој школи, да је учитељ намерно од ђака увређен, онда распитај, како сеу тој школи с децом поступало и ти ћеш сигурно чути, да је у тој школи својевољна казна владала. Деца се такође туже и код родитеља, родитељи пак у љутини грде учитеља, деца то чују, и тим учитељ све више и више губи важност код њих.

Друго. Ако се хоће, да деца не буду озлојеђена казном, која их је постигла, онда треба увек тражити, да се за сваку врсту неуљудности н. пр. непослушности, лењости, разговора и т. д. одреди извесна казна. Па и по самој тој одредби не треба се увек управљати, јер ће иначе казна бити опет својевољна, већ се мора с децом увек да посаветује о томе. Паметан учитељ то ће радити од прилике овако: Рецимо, да их хоће да посаветује, како то није лепо кад се деца, међу собом туку, па вели: „Драга децо, ја вас све подједнако волим, то ви знате; вас су мени ваши родитељи поверили и то вам је познато. Замислите, како би мени било тешко, кад би неком од вас, којом насрећом, други избио око, разбио нос или главу, Такве несреће ја морим да уклањам, ако сам заш пријатељ и ако хоћу да и даље имам поверења код ваших родитеља. Ја не смем дозволити да једно дете друго туче. Или ви ваљда мислите, да је то за вас _ боље кад се један с другим туче, чупа или гура 2 Одговорите ми децо, али искрено«.

Деца ће сигурно одговорити једногласно »не“.

„Дакле видите, онај који другог туче, мора да, буде кажњен. Ја мислим, да онај који другога туче, чупа или обара, треба једне целе недеље да стоји ван клупе и то у оном часу, кад се то десило. Јесте ли с овим задовољни<% Деца ће сигурно одловорити »јесмо»; Но рецимо да неки несташко одговори »нисмо«. Онда му треба рећи: „добро кад ти ниви с тим

задовољан, онда је слободно сваком да те туче. Хоћеш ли то2« — Сигурно ће рећи „нећу“. — »б, онда и ти мораш бити задовољан с овом казном“.

Кад већ једном пристану деца на једну казну, онда је треба извести кад се год потреба укаже; треба их само опоменути на њихов пристанак и онда се нећеју никад љутити против казне.

Сигурно знам, да ће учитељи, који немају искуства, бити противни мом савету. Не сме се деци много допуштати, јер тим губи учитељ ауторитет, веле они; али се не смв много забрањивати и казнити, јер и тиме губи учитељ ауторитет свој. Где се деца умом руководе пре им казну не-треба досуђивати, док се не увере, да су је и заслужила. Ја сам познавао учитеље, који су своје ђаке тако тукли, да су деца била сва