Учитељ

ИЛУСТРОВАНА СРПОКА ИСТОРИЈА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ 417 дати појам о прошлости нашој. Овај захтев доиста претпоставља у писца таке књиге уметна књижевника, али ће опет без тога мучно бити у овој настави правога успеха. То међу тим неће бити много тешко извести, изузимајући код неких одељака (н. пр. 10, о Миљутину, или 12, о Душануј. На против, врло је згодно, што би се већи део тих слика могао написати у биографском облику, на који су се деца навикла већ у трећем разреду. Таки би били одељци 4—16 и 27; од осталих су опет неки (20—243) по грађи познати у главном ученицима, већ из 11 разреда, те би их деца лакше савлађивала.

Место то неколико доста крупних слика, сад имамо велику хрпу ситних помена о догађајима, који се деци не могу изложити у прогматичној вези и за то их врло тешко памте. Уз то ово садашње причање цо својој краткоћи не може имати оучљивих а характеристичних цртица, које би догађаје јасно сликале машти ученичкој, и по којима би их они дуже памтили. То се види и у овом уџбенику, а познаће се и по успеху ученичком, као што се и до сад познавало. Ну и ту ће се наставници моћи помоћи, ако ову књигу дају ученицима у руке, да их подсећа на костур предмета,

и ако стану причањем на часовима допуњавати тај костур лепим додацима. ;

Иначе се на први поглед види, да су писци ове историје стали, што се тиче научнога материјала, на земљиште са свим савремено, и да им је доста добро познато садашње стање српске историографије. Ну и за то има, изузетака већ у првом одељку, који ом се по програму звао: «Стара постојбина“. Њу писци називају Бојком, п ако је то врло тешко оправдати после расправе Фрање Рачкога «Бијела Србија и Бијела Хрватска»; а ја бих био мишљења, да се без велике невоље, а овде је није било, у уџбенике за основну школу не уносе ствари, које би и мало биле под суд сумњом. — У овом одељку треба да се по програму пређе и уживот, вера, обичаји и управа у Срба». То се налази и у овој књизи, али не уз опис »Бојке«“ него пошто се описала сеоба, и за то има ту по нешто што ће се морати мењати, као што се и српски живот променио после сеобе. Ту је уплетен и један преглед покрштавања народа српскога и други о стварању држава сриских. Овај ће последњи преглед, бојим се, премашати ширину + ђачкога схватања, јер се дохвата чак четрнаестога. века, и то пре него што су деца сазнала за догађаје, које би им требало осветлити тим прегледом. Ово је један од већих недостатака у овој књизи Још бих имао замерити, што се стари бог сунца назива Даждбог место Дајбог. Први део ове речи није ништа друго до друго лице једнине заповеднога начина глагола удати», које у старом словенском језику гласи удаждђ“ а у српском «дај«. За то се у споменицима писаним старим словенским језиком и налази написано »Даждвбогђе; док по нашој народној усменој књижевности ово име гласи са свим правилно „дДајбог“ па и уДабог«'. — За божанства, Живу, Велеса

% Спомен књижевности о овом божанству може се видети на страни 22 и 28 Ковачевићева и мога одговора «Безименом критичару», Београд, 1891.