Учитељ

80 ПОЛА НС НЕ Ко

нашим школама. Том приликом усвојено је мишљење, да се данас хришћ. науци у школама не поклања онолико пажње, колико би требало. Сем тога (како читамо у неким листовима) усвојено је машљење, да би требало у осн. школи после испита, свештеници да држе опет испит из хришћ. науке. Ово нама изгледа, као да се хоће после данашње ревизије и још једна суперевизија из хришћ. науке. И ту суперевизију да врше свештеници.

Што се свештеници заузимају за хришћ. науку, ми им само можемо одати хвалу. То им је позив и дужност. А што се тиче поменуте суперовизије, ми бисмо само рекли: нека свештеници предају хришћ. науку, па онда пека и испите држе; али кад тај предмет предају учитељи, (који су стручни у свом послу) кад компетентни људи, школ. надзорници, прегле-

дају н оцене њихов рад — ша све то није довољно, него треба да дође још неко да држи још један испит и поново оцењује рад учитељев, кад се, велимо, то тражи, онда... не знамо шта треба рећи о спреми учитеља

и шк, надзорника ! · | Нама се чини, да су свештеници, из велике љубави према науци хришћанској, мало претерали са жељама.

Скушитина хрватских учитеља. —. 14, 15 и 16 августа ове год. "била је у Загребу шеста главна скупштина «Савеза хрватских учитељских друштава“. На њој је било око 600 учитеља и учитељица и много гостију. Скупштину је отворио председник Иван Филиповић. Прво је прочитан извештај о раду савеза у коме се, сем осталога, износи и то, да је поднета молба влади за установљење конвикта хрватских учитеља по примеру срп. уч. конвикта у Н. Саду.) За тим је читао Јулије Кемп учитељ своју распреву „даљна образованост пучних учитеља». У расправи тој говорило се: како учитељи треба. да, раде на свом даљем образовању и да буду учитељи не само деци него и народу свом. Осим тога расправљена. су још нека питања и предлози, као: да се шк. одборима одузме право решавања 0 повишици учит. плате после 5 година; да сви учитељи, које је нови закон затекао у служби, имају права на пензију после 30 год. службе ; да се замоли влада да уреди дечија забавишта и т. А. ;

За овакав обилан и корастан рад на корист школе и учитељства хро ватског, ми можемо честитати браћи Хрватима. Такав сложан и одушевљен рад свакако ће користи донети и школи и учитељству. Али, с болом у души,» морамо замерити једној појави, која одавна час по час избија међу браћом Хрватима, па и ова скупшгина није могла без тога бити. То је познати хрватски шовинизам и мржња, противу српскога, имена. Ми, учитељи српски, с ове стране Саве и Дунава, не можемо ћутке преко тога прећи.

Кад је Филиповић својим говором поздрављао скупштину и Кад је читан извештај о раду Савеза, иигде нису ни поменути Срби учитељи, и ако

ту У идућој свесци донећемо опширније о учит конвикту у Н. Саду. --- Ур.