Учитељ
58 ЛИГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА У ФРАНЦУСКОЈ
посвети народном образовању. И остварењу те мисли приступио је истом после много година. Вративши се с пута он се ожени и прими се за учитеља у женском пансиону бебленхајмском. Тада се остави политике, пошто се уверио о савршеној бесплодности тога занимања у ондашње време. Читавих десет година живео је далеко од друштвеног живота, одавши се једино свом учитељском послу и, занимајући се, сврх тога, писањем књига за децу. Од те врсте његових дела, имала је највећега успеха, и на српски преведена: «Историја једнога залогаја хлеба».
Имајући много снаге и енергије Масе није се могао задовољити радом учитеља основне школе. У почетку 60-тих година прихвати се он уређења «Горњо-рајнског друштва за сеоске библиотеке», основанога на, идејама, с којима је у вези друго — крупније дело Масеово — «Лига народнога образовања».
Први импулсе за уређење сеоских књижница у Француској, дала је влада. Године !850. поникло је добротворно друштво, под заштитом председника републике принца Луја Бонапарте, које је истакло себи за циљ: уређење књижница у свим сеоским општинама. Чланови тога друштва бејаху већином лица од више светске и духовне аристокрације, који бејаху далеко од народног живота. Тај Факт учинио је, те се осујети покушај и друштво се расу.
Масе се руководио сасвим другим принципима при оснивању свога друштва. Он је имао намеру да пробуди приватну иницијативу сеоских становника и да их принуди, да се сами заузму око уређења књижница. Чланови «Горњо - рајнског друштва», дужни су били, сваки у свом месту старати сео уређењу књижница, врбовати подесне људе, окупљати новац и писати књиге. Годишњи члански улог био је 5 Франака. Главни рад био је централизован у рукама местних чланова. Задатак друштвени, по речима Масеовим, био је само: «да даје импулсе» (дФопцег Гипршајоп). — Импуло, озго дат није добро прошао — говори он у свом чланку о сеоским књижницама. —- Дајмо се на посао сами и покушајмо сами собом, да постигнемо оно, што влада није могла постићи. Да би се раширило образовање у народу, ваља радити у сваком селу,