Учитељ

ТОИХОГРАФИЈА.

Т. Душа и дух.

1) Душа, особина животиња.

2, Душа без нарочитог органа.

3. Сазнавање, карактеристика духа.

а) Дух код животиње и дух човеков (дух у ужем смислу):

Н. Нервни систем.

1.) Нервни систем код животиња (нижих и виших) и код човека. 2) Сензитивна и моторна радња нерава.

3.) Автоматска, рефлективна и свесна радња нерава.

4.) Осећаји — каквих има и како бивају.

МТ. Појави човекова духа.

1.) Поглавити духовни појави (сазнавање, осећање и воља); чиме се који карактерише.

2.) Чисти духовни и комбиновани духовни појави.

3). Виши и нижи ступањ сазнавања. :

4.) Сензитивне и моторне комбинације.

5.) Комбинације другог ступња. (Мешовити појави).

Ето шта, од прилике, треба да изложи психографија. Разуме се да "не мислимо, да програм овог дела психологије мора у појединостима бити баш овакав, како смо то ми изложили. (Ово је само један покушај, коме је циљ да читаоцу што очигледније престави онај општи карактер, којим треба да се одликује дескриптивни дво психологије.

У;

Шта треба да нам каже психофизика, други део психологије 2

Да би могли бити протумачени појави, који нам казују дух у целини својој претходно је потребно да се протумаче поједини духовпи појави, узети посебице, без везе с осталим појавима. Према томе, у пеихоФизици на прво место долази анализа појединих духовних појава, а на друго проматрање и пспштивање духа у целини.

Духовни пак појави, као што смо већ видели, могу да се поделе на интелектуалне, сезитивне, моторне и мешовите. И сад ћемо да видимо редом: шта о којима од тих појава, треба да се рече у првом |делу психофизике. Интелектуални су појави они, који се односе на сазнавање. Ту на првом месту треба да се изложи све, што се има да рече о престави и идеји — овим облицима сазнавања, Ма како да су различни начини сазнавања (обично памћење, извођење закључака, системисање и клабиФиковање и др.), опет у свима тим интелектуалним радњама преставе и идеје