Учитељ

БЕЉЕНЕ 175

под управом и упливом католичких попова, 4 ови од школе и не траже ништа више, него да народ учи молити се Богу и узгред по мало читати, писати и рачунати.

Казна за увреду ректору. — У градској кроници у Бишофеверду нађено је, да је у 16. веку неки сељак, који је ректора, Троцендорфа увредио, назвавши га бадаваџијом, био осуђен, да цео дан одседи у школи међу децом, која су учала буквар и да мора пнепрестано гледати у књигу. Чим би подигао главу, ударио би га по глави штапом стражар, који је поред њега стајао. Сељак је од тада школски рад називао киселим и тежим од сваког пољског рада. »Хар,“

Оригинална школска објава — У Белгији почиње школска година 15. (8). октобра. Тим поводом у једној општини близу Лијеже (Литиха) општински је одбор издао ову објаву:

«Домаћинима на знање. Отворање школе одређено је за 15. окт. Том приликом општински одбор опомиње родитеље, да своју децу шаљу у школу од првог дана и да их шаљу непрестано без прекидања. Само је почетак тежак, а касније иде само од себе. Међу вама има већ много глупака за то није потребно, да им се број још множи. Дакле добро утубите, један пут за свагда, да без ревносна доласка, у школу ваша деца не могу бити друго што, него магарци. Ово нека вам је доста.»

Међер на просвећеног западу и овако се «популарно“ и просто мора власт с народом разговарати! А да је овако што код нас било, они са запада би се насмејали и рекли: па... Оријент је такав.

Камене таблице забрањене. — Наредбом школске комисије у Мајнцу забрањено је употребљавати таблице од камена шкриљца и то у старија 4 разреда. Ученици ће се у тим разредима служити при писању само артијом.

Улице назване по именима чувених учитеља. У Берлину су пазвали улицу, која води до градских врата — Дистервегова улица (пре се звала. Реплацег Тћог). Немачки цар је потврдио о томе предлог варошке управе. — У Јени су прозвали једну улицу „ЗЕоувгавве»— Стојева улице у част педагога др-а Стоја. „Мар.“

Нов проналазак — У академији Француској показао је хемичар Бертло (Вегфћејој) мустре новога сребра, које би човек могао држати за злато. Ово жуто сребро постигао је Каре (Саггб) употребљавајући сребрне соли им гвоздени цитронат. Надају се од овога проналаска многоме за нов начин у повлаћивању. Бертло мисли, да се тиме даје протумачити, што су некоји алхемичари тврдили, да могу сребро преобраћати у злато. —

«И. Дне.