Учитељ

ЗАДАЦИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ 187

спољних чулних утисака, у исто доба од утицаја и Физиолошке особине чулних органа и нервног система. Експерименти ове врсте веома су згодно названи психо-физични. И ако ово име указује на то, да су резултати оваких покушаја, сами по себи мешовите природе, то ипак неје искључено, да се погодним изменама у посматрању Физични и психични утицаји из оног мешовитог зависног односа оделе, или да се добију паралелни закони, што се на један исти догађај односе, који се даје схватати пеихолошки (унутарња страна) и Физиоолошки (спо_" љашна страна догађаја).

После осећаја долазимо до чулног опажаја. Узимамо, да је опажај онај психолошки догађај, у коме се извесне свезе осећаја односе на спољне предмете. Ја осећам светлост, која у моје око пада, али ја опажам сунце, које сипа зраке светлости. У чему се разликује овде опажај од осећаја : Као што се види у садржини моје свести не. Опажање сунца састоји се само из суме осећаја светлости, Што к овима придоћи мора, да би се остварио акт опажања то је онај одређени ред, помоћу кога су могуће представе облика, даљине, а тим најзад и однос ка једном предмету изван моје свести. Оптички нацрт слике на нашој мрежици у оку, распоред осећајних елемената светлости, најзад и покрети ока, то су неопходна помоћна средства за сваки опажај вида. Али ако нам опажај ствара представе и о кнаквоћи спољашних предмета и о њиховом односу ка нама, то уједно и онај психични догађај, који постаје из својих елемената, осећаја, мора бити потчињен законима психолошним. И пошто ми можемо утицаје на наше чулне органе, који опажаје стварају, по вољи својој измењивати, то онда не смемо одрећи оваким покушајима карактер експеримента, који имају уједно и своју Физиолошку и своју психолошку страну. Колико се пак мора заиста наша свест при таким покушајима покоравати вољи експериментатора, то се види најбоље из чулних обмана, које постају извесним комбинацијама спољних утисака, и којих се не можемо ослободити ни онда, када смо се већ сасвим уверили о њиховој илузорној природи. Позната је ствар, да нам сунце веће изгледа кад на хоризонту излази или залази но кад је над нама на зениту.