Учитељ

ЗАДАЦИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ 179.

производе од туђинске конкуренције, зар ту није саветно и импорт филозофије подврћи моралној царини:;

Ну питање о постанку Филозовеких праваца је скоро исто тако тугаљива ствар, као и питање о чистоћи народности. Данашњи метафизици у Немачкој који се толико труде, дз у научан облик обуку популарне преставе о богу, о душиио свету, заборављају сасвим, да није нико други, но баш Француз Декарт (Картезије) склопио оне преставе из особите мешавине схоластичких идеја са модерзим математичко-Физикалним правцем мишљења. Истина, те преставе су касније прешле. многе мене, и развитак новијега рацијонализма у свези је са својим пореклом само још у основним мотивима методе. Али са филозофским идејама је исто тако као и са скаскама. Си-. стеми прошлости популаришу се полако, и док у науци сасвим другачи погледи превлађују, у маси се таложе стари. системи. Филозовске епигоне пак вуче собом бујица популарног мишљења и што се више једно доба бави неговањем наслеђенога блага, пре но што би прешло на самосталан мисаони рад, у толико се чешће догађа, да се идеје Филозофа, мал' не у длаку слажу са идејама огромне масе. И тако је постао тај Факат на који се наши повесничари филозофије тако мало обазиру, да Филозофско верско правило наших тако званих образованих па и необразованих неје ништа друго, до картезијанизам. Да се супстанце овога света деле на духовне и телесне, да духовним владају закони мишљења а телесним закони механике. да су духови слободни а тела да се покоравају слепој узрочности, и ма да су различна бића да, се ипак даном приликом спајају и дејствују једно на друго има ли и међу нефилозоФима кога, који не би ова, по себи значајна, али дугом навиком сасвим појмљива правила драговољно потписао! Па још, изузмемо ли поједине присталице оделитих секта, зар се неће омиљено мишљење великог броја. налпих стручних Филозофа, који се узајамно коре именима рацијоналиста и емпириста, сложити најзад, окићено са нешто спекулативним или критичким орнаментом, сасвим са оном мудрошћу, коју већ и врапци по крововима цвркућу: И баш та

Филозофија , која је тако опћом постала , да већ не може. ни - 125 |