Учитељ

ГЛАСНИК

—

из школиног живота.

Пабирцн по школама. — У разним приликама овде онде видео сам како се ради у разним нашим осн. школама и код разних учитеља. Том приликом, што сам где запазио, бележио сам и назвао то пабирцима. Неке од тих пабирака износим овде, држећи, да ћу овим скренути пажњу многима на поједине, истина ситније, али опет важне ствари у настави.

1. Натезање. — Полугодишњи испит је у П раз. једне школе. Учитељ пита из Познавања природе. Дође ред да пита о мачки. Учитељ би хтео поступност неку, па вели:

— Кажи ми коју домаћу животињу ! .

Ђак поче да ређа: коњ, крава, овца, коза, па стаде.

— Још коју! вели учитељ.

Ђак мисли и ређа даље: кокош, гуска, ћурка и т.д. алико за пакост не сећа се да помене мачку.

Учитељ се поче љутити. Вели ђаку да каже још коју. Ђак ћути. Учитељ пита другог, трећег, четвртог и т. д. Деца ређају и по два три пута помињу већ казане животиње, али нико да каже: мачка. Неки почеше већ ређати и дивље животиње. Изређа се већ пола школе, а нико да се сети мачке. Учитељу се већ досади, а незна шта ће, па пита даље другу децу. Но кад види да мачке нема па нема, ону љутину викну: — Та мачка, зар незнаш мачку! Кажи ми што о мачки !

Око овога утрошено је десетину минута, без нужде, ни за шта, за. љубав неке вајне поступности. А боље је било, чим је учитељ видео, да ђак не каже мачка, да је сам казао:

-- Лепо, то су све домаће животиње. А је ли и мачка домаћа животиња 7 Кажи ми што год о њојг

9. Три српска дијалекта. — Да би објаснио три срп, дијалекта (наречја) један је учитељ узимао у помоћ словенско К па казивао како је