Учитељ

242 ГААСНИК

обична соба. — Играју је увек само четворица, а све једно је, ил били одрасли или не, или измешани. — За ову игру треба пре свега, четири са свим једнаке артуце и по величини и по боји. На њима се напише на свакој по једна од ови речи: «Сирома чика", „ Лопов», «Пандур», »Цар“. За тим се све четири савију подједнако, или о четворо, или у трубицу. Сем ових артица потребна је и једна тура за. биће — а већ није ни нужно, да се каже. да је потребна и једна капа, у којој се мешају артице. Ова се игра игра махом зими, а и онда, кад је немогуће играти се на пољу због кише, а често још и онда кад су деца заморена другом игром, па оће при овој игри мало да одану. Игра је зањимљива, те се за то итра радо и дуго.

ж ж ж

Метну се оне четири артице у капу, па се промућкају, промешају, тресући капу, и по том се проспу на под у средину пред играче, те сад сваки уграби по једну артацу. Понекад завлаче руке у капу. и сваки узме по једну артицу. Сад сваки отвори своју артицу полагацко, и крадом од осталих прочита, шта на њој пише.. Шта коме на артици пише, то је он, но нико ве сме да се каже, шта је, осим сиромаха чике. Сирома чика се каже овим речима : |

— Е, ја сам сирома чика, из Н; украдена ми је једна овца (или већ шта рекне), и ја се тужим на Н—а!... пружив прст на једнога, рекне му име. По том се сви јаве, шта је који.

Ако је погодио, те се тужио баш на онога, који је _ лопов, у кога је артица на којој пише „Лопов», онда цар осуди лопова за крађу

"на казну — рекне да му пандур удари толико и толихо врућих или лад-

них батина. Ако је осуђен на «вруће“ батине, онда пандур запиње, ако на »ладне", онда не запиње кад бије — Ако ли је пак сирома чика погрешио, те се тужио на пандура, или на цара, онда цар осуђује спромаха чику на батине, што се тужио на „права“ човека.

Пошто се изврши пресуда, артице се савију, метну се опет у капу, опет се промућкају, проспу, и пограбе, и агра опет узима исти малопрешњи ток — и тако непрестано даље.

Кад се нема марама, да се упреде, те да се од ње направи тура, онја пандур зврца осуђенога по руци.

Ж ж ж

Вештина је с једне стране у томе, да се по цртама на лицу позна лопов, а с друге стране у томе, да се удесе црте на лицу тако, как се по њима не може познати ко је ко, но више да изгледа индифарентан. При овој се игри седи мирно, а прате је увек весели, и шаљиви разговори, и смеј, ал веће вике нема.