Учитељ

НОВЕ КЊИГЕ И листови 209

Н. Апбеговац, Кладово, Малчу, Печењевце, Чиниглавце, Губеревац, В. Боњинце, В. Извор, Н. Хан. Пензионована је авг. мес. ове год.

Јосив Пауновић, учитељ у Липовцу (окр. крушев.) умро је 9 септембра ове год. Рођен је 1867 г. у Селачкој (окр. тимоч). Учитељску школу евршио је 1889-90 шк. год. у Нишу. Положио је учитељски испит с вр. добрим успехом, за тим је постављен зл учитеља у Лаповац, где је и преминуо.

Нека је мир праху ових покојника који су за живота радили у нашој осн. школи !

________---рње—-=——————————

НОВЕ ЕЊИГЕ И ЛИСТОВИ

Упбеници за основне школе у Краљевини Србији. — У библиограФији у овом броју поменули смо и неке нове уџбенике ва осн школу Има их тамо 9 на броју од писаца: Јовића, Убавкића, Протића, Соколовића, Путниковићђа и Шрепловића. који ву, сем Протића, сви учитељи. Сви су ови уџбеници писани по новом програму и ако он још није уведен у школе. У осталом писци су сви више мање и учествовали у грађењу програма, те им је и познат. Сви су ови уџбеници писани скоро на један калуп по обичају, који при писању уџбеника влада. Новине су донели ови уџбеници: Путниковићев за Позн. природе донео је: методичко_. уилутство за учитеље, како ће тај предмет предавати У «Дечје игре“ су израђене са сликама, што је врло похвално, а овај предмет и нема више уџбеника осим неких почетака пок, Ник. Стојановића; Шрепловићеви Земљописи донели су и карте Србије и српских земаља а Јовићева Историја због своје марљиве израде доживела је и УП издање. Сви пак, осим историје, имају слике. И ако је по старом програму било штампано мноштво уџбеника, а по новом сем ових јавиће нам се још неколико, на основу ових аката ми признајемо врло радо, да је практична или ручна књижевност за основну школу у нас доиста развијенија од књижевности осталих школа. Но при свем том да ставимо и ово питање: да ли оволика утакмица у писању уџбеника не важи као знак: да се још ни један уџбеник није истекао као узорит и без конкурента, те је свакоме од њих ујамчена проходња '

Књиге „хрватског педагошко-књижевног збора“ за 1891 год. Хрвати поред добрих уџбеника за школе, труде се да своју школску литературу обогате и теориским делима а нарочито преводима класичних дела и радова светскога глаба. У броју ових тековина или боље звезда. педагошке књижевности нарочито се истичу: „Дидактика«“ Коменскога, Локово дело „О васпитавању», Русовљев «Емил« и Харберта Спенсера „Наука о васпитању умном, моралном и физичком“.