Учитељ

АМЕРИКАНСКЕ СГЕДЊЕ ШКОЛЕ 919

Као Немац, Бајер посматра. американске појаве кроз наочари своје народности. Њему је н. пр. чудновато · што американске школе нису под надзором савезне владе, па ни под надзором појединих држава, већ о њима воде бригу градске отпштине. Чини му се, да су ове, тако разнолике школо по уређењу и задатку, веома заостале иза немачких, особито средњих завода. «Народне им школе нису никакве, вели он. Њих походи 96", становника американског савеза. Они могу да науче лепо да пишу, али не правилно. Савладају четири вида рачуна, нешто мало историје и устава. У геометрији су назадни, природне науке, певање. цртање, телесно вежбање са свим су занемарили у неким школама. у другим поклоњено им је врло мало пажње»...

Овде др. Бајер на један мах застаје. Као да се које ради онога, што је напред поменуо, па све покушава да и коју повољну рече. Он наставља :

«У сваком погледу, па му неговању друштвеног живота и омладинског васпитања новоенглеске државе предњаче свима осталим. Необично се у томе одликује држава, Масачузет, У првом реду њен богати град Бостон, који се веома стара 0 школама. Овај пример престоница чиви, да. се многи напредни гра дови из околине утркују на пољу школскога напретка. Тако је н. пр. град Сћејзса близу Бостона усвојио у прошлој школској години за своје питомце наставни план, који је објављен 1890. у Зећоо! Керот!. На овоме ја ћу се нарочито задржати.

Прво извешће помиње изврсне здравствене уредбе у свима школским зградама, високе проветрене разреде, ограничен број седишта у разредима ит.А. Има се на уму и одељак за Ру радове. Овде не треба заборавити увођење Мипату ртШ (војничког вежбања), али не наше (немачко) вежбање, но слободно, без справа,

Град Сћејзса има 80 школа, подељених у !! разних завода и то: !. Нудћ 5ећоо! (вишу вредњу школу), 40 статтат Сећоо (ваших средњих школа), 37 Ртипату Сећоо! (основних школа), осим тога |. Еретит Фећооћ и 1. Птаттд 5сћоо!. Број наставне снаге веома је ништаван. Свега је. 1117 уштеРа А учитељица, међу њима 11 Рир-Теасћет, за основне разреде,