Учитељ

266 ЗАДАЦИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

местити у јетру. Али, ма колпко се још причало о механици мозга — а праотац јој је онај исти Картезије, који је творац и спиритуалистичне психологије — Физиологија мозга је при свем том још у зачетку свом, и експериментална психологија, морала би дуго седети скрштених руку, док би сачекала њезин завршетак, Но с тога се, заиста не сме ни мало омаловажити оно, што је у најновије доба патолошким посматрањем а помоћу анатомских истраживања постигнуто на овом пољу. Пооматрања пометње језика при извесним повредама мозга, рационално поступање у патологији мозга, као што то модерна, психијатрија чини, од огромног су значаја и по психологију. Али никако не треба сметати с ума, да и за физиолога и за патолога често тек помоћу психолошке интерпретације резултати добијају своје вредности, и да са неким резултатима досад само с тога можда не знамо шта да чинимо, што немамо довољно психолошког знања.

Експериментална психологија. да би могла важити као самостална наука мора се подићи на свом сопственом постољу. И заиста постоји једно поље Ффаката, које је као и осећај и као чулни опажај приступио примени експеримента, али уједно води из спољњег круга психофизичних односа у средину централнији догађаја у свести: то су времени односи постајања и мењања наших представа и све оне појаве, које, као н. пр. квалитативна асоцијација представа, у непосредној вези стоји са овим временим мењањем. На сваки начин ми смоим

овде упућени, да постепено с поља продиремо унутра. Време

психичких аката не даје се непосредно мерити. Али кад ми покушаје тако удесимо, да извесни Физиолошки догађаји, који су за објективно одређење времена неопходни, у већем броју посматрања непроменљиви остану, док међу тим к њима наизменце приступају: пажња, разликовање, воља, асоцијативне представе и суђење, то ћемо бити у стању, делом да помоћу искључења, одредимо апсолутно трајање оних психичких аката, делом пак да изнађемо, да ли се више истих догађаја у исто доба или у мерљивом реду један за другим ређају; колики је велик број представа, које наша свест под извесним условима примити може; како се уређени редови представа, памћењем