Учитељ

288 ЖЕНЕ КАО ВАСПИТАНИЦИ И ВАСПИТАЧИ

по природноме закону,“ ') а Песталоције каже: „Образовање човека, оно које одговара његовим потребама и његовој намени , има своје законе у самој природи; — — — — место где човек почиње своје развијање, јесте кућа, породица; у породици се човек припрема за, друштвени живот. Огњиште кућевно, мила породицо! ти си школа, људскоме раду !“ >)

Ова два великана не остадоше само на теорији васшитних начела, већ су се трудили да то пренесу и напоље практично. ЖанКак Русо написао је „Емила“, а Песталоције „Леонардо и Гертруда“, и обојица су их принеди на олтар човештву ради његовог усавршавања. Дела су се врло брзо растурила по целој Европи и на похвалу српске књиге, има их и на српском језику.“)

Није на одмет, ако овде поменемо неколике мисли Русовљеве о положају жена у друштву пре његове појаве: „Ко би хтео да нађе траг тим унутрашњим преображајина, ваљало би му да се маши записника из раја седамнаестога века и од почетка осамнаестога. Онда се тећ види како су били крути, суви и церемонијашки одношаји између мужа и жене, између мајке, и деце њене.

Породица је била уређена по оном начелу десет заповести „Поштуј свога оца и своју мајку“. — — — — Жена јеу опште звала свога мужа господином а он њу госпођом. — — — — Тек је револуција увела у обичај да се у породици говори ту. — — — Како је она дала више важности и достојанства жени, тако је ојачала веза брачнога живота. — — — Разговор између мужа, и жене морао је да постане слободнији и живљи. — — — Од Индије, у којој дете беше само неки пупољав од касте, од Рима у коме отац беше господар од живота и сурти своје деце, па до нових друштава где је дете готово већ лице, "О РОАИНЕ је пролазила кроза све главније мене,“ “)

Даље говорећи о васпитавању веди:

„Почетак васпитавању може се узети да је много раније од рођења ; јер је врло извесно да у људских раса имају неке на-

5) М. Ђ. Милићевић, стр. 255. 2) М. Ђ. Милићевић, стр. 303—30%.

3) „Емило“ је угледао света 1878. год., а како Гертруда своју децу „васпитава“ излази сад у „Новом Васпитачу“ као превод Мите Нешковића.

4) (Емило», стр. 34 —95.