Учитељ

НОВИ АТЛАС КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 305

што они оволике бројеве у П! разреду не могу ни читати нити имати појма о њима, него би се тим могли доцније користити.

Знатна места и личности не треба овде ни помињати, већ уз животопис. За што помињати овде само имена места и јунака, а доцније, у животопису , то опет номињати у овој истој књизи! И имена места где је се догодио чакав историјски догађај поменуће се уз животопис. Овако ово сад само џабе заузима највећи део ове стране.

Занимање и управу не треба спомињати код сваког округа засебно, с тога, што су једнаки за све округе. Зашто код сваког округа казати: утим и тим округом управља окружни начелник преко среских начелника» (као да у другим није тако!) кад је то казато кад је даван појам о округу којом приликом може се казати да је то тако у сваком округу; и кад ће то поменути кад се буде говорило о државној управи и подели у Србијиг И зашто би се скоро у сваком округу казивало да ту народ ради земљу и гаји стоку, а по варошима бави се трговином и занатима, кад се то може рећи код првог округа за све, или оставити кад се буде говорило о занимању народа у Србијиг! Код појединих округа треба споменути само оно што изузетно важи само за њега.

И путове треба сасвим оставити за преглед читаве Србије. Шта има о томе да се код сваког округа говори: Из овог округа воде путови у околне округе! — „ив ми Тодор, нек се чини говор».

Овај је распоред узет по рецепту који је прописан за читаве државе и по дефиницији (која овде не може да вреди) да је округ држава у минијатури, а заборавља се да наши окрузи нису велики, као какве читаве 06ласти, те да у њима има разноликости, већ су мали и у погледу управе, занимања и путова, скоро сви подједнаки.

Ето, кад се ово изостави, онда ђе остати доста места да се има где написати све што је вредно за варош, реке и планине, па да ово не буде речник места, већ земљопис бар у обичном смислу. Овако велим да се уради из нужде, а без сумње, боље је да се сваки округ за себе изучи потпуно, као једна целина. Тако и треба да буде. У том случају треба удесити да према мапи стане све оно што је строго земљописни део, а ово што ја велим (из нужде) да се може изоставити — не помињати код сваког окр. —- да дође на трећу страну тог округа, иза. мапе. Ово би било најбоље.

После свију, овако описаних округа долази — Србија као држава, али врло кратко. Ове је стало на две стране. За тим долази животопис наших најзнатнијих војвода и јунака из најновије историје. Овај животопис долази на крају књиго, одвојено од појединих округа из којих су ти заслужни људи. Ово као да значи да, треба прво изучити целу Србију па животописе. Да ће то тако значити наводи човека на помисао не само ово одвајање животописа од земљописа, већ и оно голо набрајање имена знатних места и људи у сваком округу, па тек овде потпуно излагање. Разлоге за ово не знам. Држим да ће бити узрок то, што не би, онда, сав земљопис