Учитељ

306 ЕЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

могао стати на једну страну, а мапа на другу. Ако је ово узрок, то не вреди ништа. Животопис и не мора бити на првој страни, према мапи. Он може бити и на трећој стр. дотичног окр. — одмах иза мапе. Тако изучава се овог предмета не ваља из два узрока. Један је, што се у сваком окр. морају изучити знатна историјска места ради потпуности; а други је узрок тај, што овим животописима треба деци мало разблажити ону сувопарност учења земљописа, и тиме им бар, колико толико, омилити земљопис. Оно, истина и овакав начин изучавања земљописног и историјског материјала, као што ја велим, има једну своју незгоду, а та је незгода — што се рад неког човека кретао и даље ван границе овог округа, те прелази далеко у друге округе. Али пошто је таких људи мало, ис тога, што су се они кретали највише по околним окрузима, то животопис може се изучавати упоредо са сваким округом. Само у почетку, док су деци непознати околни окрузи, треба прећи два три округа без животописа, па се вратити на њ'.

Још једну примедбу што се тиче самог распореда. Код сваког округа, по овом земљопису, прво се изучавају планине, реке, па равнице. Истина ово није Бог зна каква погрешка, али је ипак погрешка. Описивање планина и равница јесте описивање самог земљишта. И зашто то описивање земљишта прекидати, раздвајати описом реке 2! Осим тога, баш и сами појмови планина и равница ближи су и природнији један другом него реке. Без појма о равници не би могао човек појмити величину планине. Без појма планине не може човек да појми равницу. Ова су два појма у свести један до другог; па као год што се појмови у свести изазивају по сличности и једновремености, исто се тако изазивају и по дијаметралној противности.

То је све што се у главном има казати о распореду целокупног материјала и описивања округа.

Погрешке у овој књизи повелике су и по садржини и по количини. Оне су двојаке природе. Једне су сигурно последице непажљивости, немарљивости и брзине писања; а друге су последице, бога ми... незнања. Ми ћемо све те погрешке навести редом па нека. читаоци сами цене које су резултат непажљивости и хитања у писању, а које су резултат незнања. На стр. 4 за Смедерево вели се да је ту варош сазидао Ђурађ Бранковић. Ђурђе није сазидао варош, већ само град смедеревски. Варош је егзистирала и пре Ђурђа, па за то је он и могао тамо преместити своју столицу. Даље се вели на тој истој страни: „Око Смедерева роди врло добро грожђе“. То је било некад, али од како је дошла Филоксера у Србију, те је винограде баш најпре са свим упропастила.

Маљен и Повлен писац вели да су у окр. ваљевском, међу тим тамо су само огранци тих планина, а већи део тих планина, управо оно што