Учитељ

(1 НОВИ АТЛАС КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 307 се зове тим именом (средина) налази се у округу ужичком. То се види им на самој школској мапи. Па бар да је казато да су на граници. Мислим да је излишно помињати да Колубара има два крака, па чак и њихова имена. Те су речице (краци) мале н учењем истих само се мори дечје памћење. Ово исто вреди и за краке Нишаве п Поречке Реке, који су такође овде спомињати. (во вреди и за оно помињање неких малих речица.

На стр. 8, у окр. подринском, каже се: »у селу Овилеуви родио се поп Лука Лазаревић војвода за време првог и другог устанка», а поп Лука у другом устанку пе само што није био војвода, него није тада ни био у Србији. То се може видети и из животописа, поп Лукиног, на стр. 49 ове књиге, где се вели за је поп Лука 1813 год. отишао у Русију и тамо авеб [9 тод. На тој истој страни помт ву се знатна места у окр. подринском : "Мишар, Равње, Дубље и т. д % вели се: „На свима овим местима Срби су побеђивали Турке“, међу тим и ђак из осн. школе, који је учио Историју, зна, да су Турци победили Србе на Равњу 1813 год. и на Чокешини 1804 год.

На страни 10. вели се: „Кад је Кара-Ђорђе подигао први устанак Милош (Обреновић) се придружи њему“. Строго узевши ово вије погрешка, јер је се Милош заиста придружио устанку, него погрешка, је у томе, што би се из овог, овако казаног, дало погрешно закључити да је Милош у свом крају био неки ауторитет и покретач устанка, међу тим то је био његов брат Милан. а он је тада. био врло мало познат; тек је доцније постао чувен и угледан војвода.

Мислим да ће бити погрешно изоставити Овчар, а помињати Љубић као планину (стр. 11). Погрешно с тога, што је Овчар већи и што је он баш планина, а Љубић и није никаква планина већ једно брдо. А ако је Љубић овде поменут што је важно историјско место, опет је погрешно, јер се овде не помињу знатна места већ планине у рудничком окр. Као историјско место он ће се доцније спомињати, као што се и спомиње и у овој књизи. Тако исто је погрешно изоставити у крушевачком окр. Плочу, 2 поменути Татарну која је далеко мања од ње, и помиње се већ два пут раније. На тој истој страни каже со да је у Жичи „крунисан и наш први краљ Александер“, а то није истина, Он је ту само свечано миропомазан, а то није што и бити крунисан.

У окр. пожаревачком (на стр. 18) каже се да је Миленко Стојковић, због раздора међу српским старешинама, „морао отићи из Србије у Русију“, а за Добрњца каже се: „И он је протеран из истог узрока због кога и Миленко“. Ово је погрешно што је речено тако, да изгледа као да Миленко није протеран, него је отишао сам што је морао. Усљед овога изгшла би после неправда, за једну исту ствар један се протерује, а један не, него је сам, отишао. Сами ови догађаји — свађа и протеривање — доста убију код деце ону симпатију, «решпект“ и преданост према војводама и