Учитељ

308 КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

изазивају неку благу казну с болом у души, па не треба им бар казивати тако да изгледа да су ти њини идеали били и неправедни !

Говорећи о планинама у окр. крајинском (стр. 20) изостављене СМ планине: Сто и Лишковац. Оно, истина, Сто се помиње у окр. црноречком, | ади Лишковац се баш са свим даје у заборав. Ну како је то планина велика, већа него многе друге које се уче у Земљопису, то је неправедно да се она изгуби. А оно, пак, премештање Стола у окр. црноречки, и ако је записав и на овој и на школској мапи у окр. крајинском, изгледа ми да се чини из тежње за ориђиналношћу, али бадава је! Сто се не може преместити ни за чију љубав из једног округа у други.

Излишно је помињати у окр. крушевачком, (стр. 26) некакве равнице око река: Моравице, Расине и Кожетинске Реке, јер то у самој ствари нису никакве равнице за земљопис. Тако исто излишно је помињати и то, да је у Крушевцу — 1839 год. 15 јуна била прослава петстогодишњице, јер та сама прослава није никакав важан историјски догађај. Говорећи о боју па Шуматовцу не каже се ко је победио 7 том тако одсудном боју. Зар и ту једну значајну победу нашу на тој страни не споменути, него оставити нагађању 2! Но ту има и једиа позамашна погрешка и крупна неистина. Тамо се каже да „око Јужне Мораве, а нарочито око Алексинца сеје се само дуван,» а то није истина. Ту се сеје све што и у другим окрузима, а дуван се сеје највише — кад се упореди с другим окрузима.

Говорећи о боју на Каменици (стр. 58) каже писац: „кад је за тај догађај чуо паша, нареди да се од српских глава начини споменик“, То значи да паша није знао тада ништа за бој, него је доцније чуо; а то није истина !

На стр. 30 казато је да оба крака Нишавина извиру из Балкана, а то није истина. Један крак извире изнад Цлриброда са више, речица, које долазе чак од Драгомана и Три Уши, а други већи крак, извире далеко од Балкана, на нашој граници према Дешчаном Кладенцу.

Река Власина по овој књизи учи се у врањском округу, а треба у пиротском, јер у врањском она само извире, а већим и'знатнијим својим делом тече кроз пиротски округ.

При прегледу читаве Орбије, као државе, (стр. 34) поменуте су све главне реке и њине уточице почевши од нзвора до ушћа. Писац је то учинио казујући поново све реке, а то је погрешно. Кад је ово понављање и систематисање познатог материјала, онда то треба учинити питајући тражећи да сами ђаци одговарају. У овом прегледу требало је овако прећи и најзнатније планине у Србијн, а писац то у овој књизи није учинио с тога, што су помињате код појединих округа. Па и реке су помињате !! Ово је недоследност и погрешка. Недоследност је с тога што је писац поновио све реке, (само другим редом — разуме сеј, које је лакше схватити им поновити без обзира на поделу округа, јер имају свој природни