Учитељ

НОВИ АТЛАС КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 309

рба, а није хтео то учинити код планина које је врло тешко да деца сама систематиту. И ми сумњамо да и писад није, ово из овог узрока, овако ћутке прескочио. Погрешка је с тога, што се овде изучава земљиште Орбије као државе, што се не побрајају бар оне највеће.

Ово су крупније погрешке у земљопису. Сад прелазимо на погрешке у животопису.

«Отац Кара-Ђорђев не хтеде да их послуша» (да бега у Аустрију) На против, и он је пошао и дошао 40 Космаја. После шта је ту било зна се. Шта је ово за децу: «јаничари су убијали и глобили народ за. рачун турског цара»! Рећи нешто да је нејасно, то је скоро као и по грешно! О Кара-Ђорђу као вођи устанка мало је речено. По овоме што је речено не може се ни приближно стећи појам о величини и вредности његовој. Да би се он што боље преставио у величини, храбрости, ратној вештини и слави својој, треба изрично казати да је овај јунак 9 година војујућђи с турском царевином, као муња, прелетао преко гора и вода, поља и дубрава, стизао где год затреба да се сузбије турска сила, коју ни многе војводе друге не могаху сузбити, а он то увек сузбијаше; и да нема боја у ком је он био побеђен за 9 година ратовања. Треба казати од куд КараЂорђу та ратна вештина. Треба преставити моћ турску и моћ српску, па тек да се види она сила од ондашњих Срба и њихових вођа. Па треба казати и оно, зашто је Кара- Ђорђе дошао у Србију. То није никаква тајна, већ је јаван план предузећа, које јасно показује ко је био Кара-Ђорђе у очима свију народа на Балканском полуострву, и даје се мислити шта би тек доцније било од њега и српског народа да није погинуо. Правда и. благодарност строго захтевају од нас да сво не заборавимо, и да се од ничијих заслуга ништа не крњи. Његуш је лепо рекао: „Поколења дјела суде, што је чије дају свјема « На послетву, треба казати и то, шта има, данас његово у Србији. (Кућа и црква у Тополи).

за Милоша Обреновића писац вели да га је његов брат Милан узео за ортака. Каква ортака! Узео га је као свог сиротног брата, (по мајци) а по нлеменитости својој. Даље се вели: „Кад су Турци из осталих места, чули, како је прошла пашина војска на Чачку, поплаше се и предаду Милошу», То нису учинили из осталих места већ само из Крагујевца. Кад би то било, не би Срби имали још 4—5 врло тешких и крвавих бојева ! Овде говорећи о Милошу Обреновићу војводи, није казато да је он угушивао Хапџи-Проданову буну и нису описате његове борбе и неприлике при закључивању мира с Турцима, кад су Турци с великом војском дошли до Ћуприје и до Дубља а услови за помирење врло су тешки били за Орбе! Ту се најбоље види Милошева досетљивост и одважност. Милош са Марашлијом вели писац, уговори овакав мир: „Да Турци живе по градовима, а Срби да им (ваљда за то!) плаћају данак“. А камо шта су Срби добили тим миром Ово значи да су Срби остали и тада без икаквих права, а то