Учитељ

хтели да постану саветници“. Пре свега то пије било 1812 већ 1811 год. Само је чудновато то, како је писац могао да овако погреши, па да каже да бу протерани само с тога, што нису хтели да буду саветници, а сам је раније казао (говорећи о пожаревачком окр.) да су протерани због раздора међу војводама. Не служи писцу баш ни мало на похвалу овака недоследност и немарљивост. Говорећи о овоме, писац пита своје малс читаоце: А како је данас — ваљда са саветничким бирањем и постављањем. Шта да му се одговори на. ово;

Погрешно је и неправедно рећи да је Афис-пашу дочекао на Иванковцу Миленко са својом војском. А где су били Синђелић, Добрњац и Кара-Ђорђе са својим војскама : !

У биографији Јакова Ненадовића врло је незгодан прелаз од напомене о Бирчанину и Алекси Ненадовићу ка Јакову. За Јакова пије нигде казано да је, као врло уважен човек у народу, био главни и први покретач устанка у зап. делу Србије.

Из биографије Вука Караџића баш апсолутно никако се не може видети његов рад којим се уздигао до своје славе. Реченице су испремештане и непотпуне тако, да деца, читајући ову књигу, не знају шта је Вук урадио, и зашто су га учили. Тамо се истина каже: „Његово ће се име до века спомињати, јер нас је научио како треба писати“; али деца опет знају да њих није учио никакав Вук!! Ту се вели и ово: о У том крају, где је се родио Вук, много су се певале народне песме и причале разне приче“. А зар у другом крају Србије тога није било:

Завршујући овде ово дуго набрајање погрешака, да бацимо један летимичан поглед на ове примедбе у животопису.

Кад се пажљиво оцене ове примедбе видеће се да је писац пренебрегао циљ учења животописа у осн. школи, па је изређао само важније догађаје код иојединих људи мртво, без икаква ефекта, не истакнувши нигде ништа за узор. Њему је канда главно да се напише књига тако, да се може лако прећи програм, и да буде што мања и јефтинија, па да се боље продаје, (а васпитна страна овог предмета и школе 2) За то је овако рђаво и повезана —- само да се што пре распадне, па да се нова купи, те тако прода се сваке године по 83— 6.000 ком. И мапе нису обојене зато, да буде књига што јефтинија, а види се да добро пролази и овако, Писац се користио (или боље рећи то злоупотребио) неприликама сеоских учитеља са 3 и 4 раз. и комодитетом варошких учитиља па протура и овако.

И ми носимо један део одговорности што оваку злоупотребу трпимо и дозвољавамо.

Чудновато је, да је ова књига, са оваким погрешкама, 3—4 године

живела у основној школи без икакве јавне критике! Ово није баш добар знак за наше учитеље !

Мале нису добре. Нису добре с тога што пису обојене, те деца не знају које је пут, које река, а које ли је равница. Планине треба да су