Учитељ

ЖЕНЕ КАО ВАСПИТАНИЦИ И БАСПИТАЧ: Зао Е

у друштву одговара потпуно својој сврси; колико се обраћало пажње на васпитање женсвања — будућих матера. Али, кад би се вратили старим народима и редом прегледали све поље, сву књижевност њихову тога рада, одвело би насу једну рпу, у једну пучину разних дела и књижурина, одакле би опет изашли с увењем: да је све то било само на фартији, у идеји, а практично поље додирнуто је врло мало или ни мало. Отуда је потевло и оно погрешно васпитање, она мисао о погрешној и лажној емандипацији, за коју д-р Л. Стајн вели: „А кад ми рекнете да жена ни сада још није овлашћена да буде судија, лекар или народни посланик, онда нећу с вама да се препирем с изиологијом у руци, нећу да потежем питање колико је грама лакши мозањ женсви од. мушкота; ја ћу се просто позивати на Факат, да су жени приступни еви позиви осим оних, који би учинили, да њен прави позив буде немогућан, којим би брак постао немогућан — — — = жена која би ваздан стајала за столом, у судници, на скушштинској трибини, та би жена могла бити врло часна и поштена, али она не би била више жена — јер не може да буде мајка.“ 59)

Због тог погрешног васпитања женскиња, или због немарности. према женском образовању и вели Буш: “)

„Жена нема за своја осећања и страсти никаквих других мотива, до то, што јој се оне допадају, и овај је нагон често тако жив и у тако великом степену развијен, да постаје болестан и порађа особите замишљаје и визије. У тој сфери жена попушта оно што је стварно и тежи 34, идеалом ; за 10 јој се и допада романтичносв 5 И И на пе ен Какав закључак може отуда да се извуче за моралну хигијену“ Женску треба тако васпитати и са њом тако дијетално поступати, да осећања и страсти пе постану опасне по њено телесно и душевно благостање. Зато је од преке потребе неговати у неколико њен разум обучавањем и упливом истинито мушког карактера од стране мужа, оца, брата и т. д. Но у данашњим женским школама, толико се иде далеко са неговањем разума да се развија прецењивање самог себе и надутост, теје тако мушки уплив несигуран,

1) „ЈЖена као домаћица“. Превео В, Ј. Петровић. 2) Рајха „Систем Хигијене“. Књ. 1, стр. 77.