Учитељ

ЖЕНЕ КАО ВАСПИТАНИЦИ И ВАСПИТАЧИ 3950

вета и потварање. Славни српски родољуб и учитељ, Досатије, овако вели о васпитавању девојака :

„Хо! хо! хоћеш и девојке да се уче. Те здраво хођу камо тод и мушки спол. Нек се не узда један народ никад до века“ да ће „Ек просвети разума доћи, којему жене у простоти и варварству остају !“')

Рекосмо напред, да би нас далеко одвело испитивање, колико се код свију културних народа радило на васпитавању женскиња, и колико су се саме женскиње одазивале васпитању. За то ће много корисније бити да прегледамо свеколику књижевност те струке код свију Срба и Хрвата, од почетка овога века до данас.

1. „Слово о добром воспатанији дјетеј.“ — Од Димитрија Отефановића. У Будиму 1809.

9. „Первоје настављеније к благонравију у шест разговоров мед уматером и кћерију». С немачвог на српски превео и благочестивим дражајшаго сербекаго рода родителем и родителницам, ни ползу. Возљублених их дјетеј посвјашчено“. Од Мојсија Игњатовића. 1818.

8. „Опоминанија фФенелонава к матерама ради воспитанија својих малих левојчица“. — Од Петра, Вучерића У Пешти. 1887.

4. „Огледи дјетског воспитанија или начин по којем су дужни родитељи своју децу воспитати, а деца пак своје родитеље пристојно љубити и почитовати — — —- — Од Димитрија Чобића. — У Земуну. 1839.

ђ. „Савјет родитељски или морално наставленије за младеж обојега пола.“ — Од Василија Јовановића. У Новом Саду, 1849.

6. „Васпитатељ женски“. Ов., 5, Пи Ш. — ба Матије Бана. Београд, 1847.

7. „Дјевојчица, како треба да се изобрави.“ Превод с немачког. — Од Ђоке Николајевића У Бечу, 1856.

8. „Чланци о васпитавању дјеце за родитеље. — Од Ник. Вувићевића. Сомбор (%). 1865.

9, „Васпитање мале дјеце“. — Од Дим. Матића. — 1867.

10. „Философија у Срба“. — Од Мил. Кујунџића. — У Београду, 1868.

1) „Философија Срба“. Изложио М. Кујунџић. 1868. стр. 68.