Учитељ

нов об. и 415

„Џомагач," дружина ђака нишке Учитељске Школе, основана, је априла 1889 године. Циљ јој је умно и материјално помагање својих редовних чланова. Редовни чланови могу бити само ђаци нишке Учитељске Школе. Помагач члан може бити сваки честит грађанин. Сиромашни могу бити и бесплатни редовни чланови. Данас дружина. броји: 5% члана који плаћају, 22 бесплатна и 5 помагача — свега 79 чланова. Ове године редовни чланови плаћају 0,50 д. у

Благајна дружинска дели се на 3 Фонда: Фонд за књижницу, ФОНД 32 зајам без интереса и Фонд за помоћ. Помоћ се даје сиромашним члановима. Зајам се даје највише онима, који изгубе благодјејање. У Фонду за књижницу има сада до 60 динара.

У књижници дружинској има сада 216 књига разне садржине. Многе је дружина купила сама, а већину је добила на поклон од чланова, писаца,

И других.

Од часописа дружина плаћа «Нови Васпитач« и «Босанску Вилу, а бесплатно добива: «Учитељ,» „Школски Лист,» «Тежак,» «Хришћански Весник,» а раније је примала још и «Просвјету» и «Нову Зету.“ Од паолитимких новина прима: «Велику Орбију,“ «Одјек,» „Дневни Лист,» «Олободу,“ «Таково,“ „Тимочанин,» „Грађанин,“ и «Београдске Општинске Новине.“

На скуповима дружинским читају се расправе и преводи и о њима се води разговор.

Осим тога дружина марљиво гаји и српску националну мисао. Дружина је члан утемељач «Друштва Св. Саве» и «Друштва Велике Србије.» Прошле године је приредила књижевно вече у националном духу, и половину прихода, у 85,50 дин. послала је «Друштву Св. Саве« да их употреби на цељ подизања школа у Старој Србији и Македонији.

Сад баш дружина прекраја своја правила, и смишља да установи и још један благајнички одељак, из ког би се новац имао трошити на издржавање једног вредног ђака из Македоније или Старе Србије. Срества за тај одељак благајнички мисле да набаве улозима чланова помагача и утемељача,

Кад би ђаци Учитељске Школе имали уопште више времена на рас положењу и кад би се и наставници нишке Учитељске Школе мало више заузели за ову ђачку лружину, она би за иста могла да постане прави ђачки помагач — ако не баш много у материјалном, а оно у толико више у умном погледу. Овуда се наставници клоне мешања у ђачке дружине, па такав је случај и овде, а то опет највише с тога да им се не би пребацило, да оће да контролишу ђаке, и да се не би ђаци стешњавали. Али то наставничко клоњење није потпуно оправдано. Шрво за то, што може наставничко суделовање да се подеси тако, да оно нити ђаке стешњава, нити опет да изазива сумњу. А друго, ако неколицина баш с тим буду и незадовољни, боље је бити већини од користи, но због неколицине пустити