Учитељ

252 ЛИСТ «УЧИТЕЉ» И УЧИТЕЉИ

јер они, саучествујући у општем делу и узетим на себе трудом олакшавају нама наш тешки рад учитељски. Нико не треба да мисли, да је издавање и уређивање педагошког листа, посао лак и да се то може вршити без икаквих тешкоћа. Треба, само помислити на то: како се ту мора што 'но веле рити по свој савременој педагошкој књижевности, прегледати радове сарадника, водити преписку и т. д. А то се већ неда ни замислити, да може све олако ићи и да могу вршити они људи, који немају велике љубави према свом светом позиву. Исто тако. не треба мислити ни то, да је те људв за издавање педагошког листа и писање педагошких списа побудила само нека материјална добит, или нека вајна слава; јер труд који се ту посвећује, могао би на другом ком пољу и предузећу далако и веће материјалне добити и те вајне славе донети. — Па кад се тако наш лист «Учитељ» труди за нас учитеље, зар онда није стидно и срамно за оне од нас учитеља, који га не читамо, не подпомажемо и не држимо, а тиме не храбримо оне људе, који се тако за нас труде. Ако који хоће да их подпомаже и својим чланцима који су вредни за штампу, тим још и боље; а ако нећемо или не можемо, онда бар читајмо оно, што су други за нас написали, и што нам у раду нашем користити може.

И ако сви знамо и видимо, да се данас односно уредништва и издавања «Учитеља», не можемо жалити, као ни на то, да он нема честитих и ваљаних сарадника, и велики број својих претплатника и читалаца, морамо признати и отворено рећи, да има још доста учитеља, који не само не учествују у каквом раду око «Учитеља», а могли би то чинити, него га на жалост и не примају и којима се уредништво не може похвалити; а то се већ. као што рекох, тиче части и поноса не само редакције, но знања и способности целог српског учитељства, или боље рећи српских педагога и педагогије.

И ако је се у последње време, благодарећи педагошким појмовима који су проникли и у разне слојеве нашег друштва и материјалним осигурањем наших учитеља , помогло да се они избаве од скучених неприлика свог сиротног стања видело, да српски учитељи у опште узевши, нису изостали од