Учитељ

ШКОЛСКЕ ЧИТАОНИЦЕ И КЊИЖНИЦЕ 469

них књижица правити кратке изводе, и на крају године нека пред ревизором, учитељем и школским одбором да рачун о своме раду за ту годину.

Да ово боље објасним.

Поред сваке осповне школе има се установити школска нњижница и. читаоница. У школску књижницу да се набаве наша најбоља популарна дела, која за сада имамо, а која немамо дужна би била држава стечајем пабавити. У свакој школској књижници морало би бити најмање 100 разноврсних дела. — Школска читаоница пак, дужна би била да прима све српске белетристичне и привредне листове. — Министарство просвете саставило би списак потребних дела за књижнице основ. школа. Набављена дела у књижници морала би се поделити у четири категорије. — Ученик, који сврши редовну основ. школу, дужан је сваке недеље долазити у школску читаоницу и читати. То би било обавезно као и школовање. За педолазак добијао би од учитеља изостанак, а за недолажење поступило би се као и са ученицима редовне основпе школе. У осталом било би још нешто што би их школи управо гонило, ну о томе мало доцније. — Долазећи тако недељом у школеку читаоницу, ученици (младићи) прве године читали би дела из прве категорије, која су удешена за њихово схватање. За ту прву годину, дужност им је да сва дела из прве категорије прочитају, и да сами направе кратак извод из онога што су прочитали. — Читање би се вршило или у школи или по групама код куће. У том случају морало би се од једног дела имати по више егземплара. Читање код кућа користило би не само њима но и осталој чељади. Наш народ јако цени и поштује књигу, а за писмена човека вели: «има четворе очи.» Он особито ужива у читању и слушању зародних прича и песама. Сећам се кад бејах у Јадру, кад одпекуд један сељак доби Вукове песме. Цело је село знало да у тога и тога има лепа песмарица и:вечером или празником ишли би да слушају. — Сетих се онда да наша држава издаје Вукова дела. за народ, а народ се опет слабо тиме користи, јер је држава подигла цену једној књизи 2—3 динара. Још онда хтедох проговорити коју, али остаде, а сада ми ето дође згодна прилика да рекнем. Држава млого греши, што тако скупо продаје књиге за народ. Ни једном делу за народ неби требала

„цена да буде већа од 1 дин. И држава ипак неби изгубила. — Ја се удалих мало од предмета, али држим да и ово помаже да се писмепост и рашири и утврди па мислим није згорег рећи коју. —

Еле, ученици иду тако целе године, читају књиге и листове и праве изводе. На крају године дају рачу: шта су урадили.