Учитељ

ОДГОВОР НА ПРИКАЗ ГРАМАТИЧИЦЕ 499

ја. Пошто се он с њом разговарао, рече: Каже да се служе вашом граматичицом. И ја бих рекао, додадох ја. За Бога, зар се по тој вашој граматичици може тако добро да уради, рече он. Ето, као што видите, може, рекох ја. Па за што ви не напишете упуство за употребљавање тих граматичица, запита он. За то што није потребно, рекох ја; ни њој нико није писао упуство, па ето како је радила. Мене је стало млого труда да напишем такву школску књигу, уз коју не треба упуство, него која је сама себи упуство. По тешко је то било али сам успео. Осим тога, гледао сам да напишем уџбеник, који не искључује рад учитеља, али који даје маха и саморадњи ученика, што држим да је особита, потреба. Г. Којић смаже раменима, и с тим се сврши тај разговор. — Г. Којић је сада близу уредништва „учитеља,“ могло би се оно о том и од њега уверити.

Има у нас једна ружна црта. — Ја сам имао прилике да видим, а то је морало видети и мора да зна и уредништво „учитеља,“ како, на пр. немачки школски листови са пуно симпатија пропраћају сваку школску књигу, која је рађена озбиљно, а покаже ма. и један корак напретка садржином и методом. А то тако бива и у осталом свету, у ком писац таке књиге и у материјалном погледу зна барем за што ради. А у нас пре мојих граматика није, тако рећи, било граматике за основну школу, и то стање није било за кратко време, и тај лед пробио сам ја, створивши за наставу из српског језика у основној школи нов метод, раван методу за матерњи јевик у других образованијих народа, и позвани чиниоци Гл. Просв. Савет и Министар просвете нађоше да је добро и благословише, и млоги се учитељи већ одавна служе тим књигама. са потпуним успехом, и г. Ст. Новаковић прибравши све граматике и с ове и с оне стране нађе, да су најбоље моје граматичице за 1, ПЦ и Ш разр. и оне се штампају у Цариграду за српске школе у Турској, а орган српског учитељског удружења „Учитељ“ каже уз друге подсмевке да не би било штете код ових граматичица не би ни било !!

И орган учитељског удружења чини један такав напад на рад мој (извесно бојећи се да се ја не обогатим), који сам том истом удружењу чинио услуга, који поред тога што тачно вршећи све послове које дугујем држави, радим још толико бесплатно на толиким местима за општи културни напредак нашега народа, а у место тога могао бих као и млоги други или се проводити, или радити за свој џеп.

Ама, људи, веће нама, Орбима, дохакати ни Аустрија, ни Русија, ни Турци ни Бугари; али ће нам главе доћи наша српска пакост !!!

На Св. Саву 1892 г. у Београду. Жив. П. Симић. професор.

547