Учитељ

586 : У ЗЛАСВМИ А ЈУ

8 а

О најранијој младости Коменскога имамо врло мало пода“ така; ну морамо претпостављати, да му је још у родитељској кући у срце усађена клица наравствености и истините религиозности, која је у његовом потоњем животу онако лепим плодом уродила.

Већ у десетој години (1609) остао је без оца и без одређеног занимања, под туторством својих старатеља, који се нису бази много бринули о свом штићевику. Тек у 16 години видимо га где прелази у латинску школу, али се не зна, шта га је управо на овај пут натерало м каква је била та латинска школа. Мора да су врло жалосни били утисци, које је Коменски овде примио, јер он сам ово време сматра за изгубљено, велећи о ЛА ово: «О, кад би сб-Јупитер смиловао, па МУ повратио то пагубљено време!» ')

Он сам признаје, да је његово образовање тада било много занемарепо и да је због тога врло много трпео; али да је ова, његова несрећа још тада у њему пробудила учешће на спрам другога з). Ова околност, што је он у латинску школу прешао у добу кад је већ био у стању да самостално судио недостацима тадање наставе, што суму сата сваком кораку показивали, — мора да је главни моменат његове биографије,

који га је узнео на висину чувеног школског реформатора.

Тек што је Коменски две године (1608—1610 г. провео у латинској школи, реши се да се посвети свештеничком чину у својој општини «братства» и да у исто време своје образовање доврши на коме од бољих завода. Прашки университет био је тада у рукама утраквиста, који су били противници «братства». И ако је «братство» за обравовање своје омладине имало по више школа и виших завода (колегија) у самој земљи, као н. пр. у Прерави, Фулеску, Провницу, и т. д. ипак је тада било доста. обично, да. кандидати богословља траже да своје образовање усаврше на коме немачком университету, као: у Хајделбергу, Витенбергу, па и у самом Базелу и др. местима. Тако и Коменски год. 1610 оде најпре у Херборн, у Насавској, а. затим у Хајделберг, да се за цоло идуће две године преда научним студијама, особито изучавању богословије. По том се кренуо на пут у северозападне јевропске земље. Врло је мотућно, да је већ тада посетио и Енглеску. Год. 1613 налазимо га у Амстердаму, у оној вароши, која му је доцније, као старцу лишеном отаџбине, била уточиште вечитог покоја. Обогаћен

1) Џифегмећајећге ХП. бар. 138. зу Орега. Фа. отима [, #42.