Учитељ

а аавнн ОИ ) 547

Он ступи у преписку с многим научењацима тадањег времена, нарочито са Сигмундом Евениџсом, Аврамом Менцелом, Палијрусом Џонстоном, Мохингером, Доцем-ом, Ђорђем Винклером , Мартином Мозером, Никлазијсом, Хартлибом; и саопштавао им је своје идеје о потреби реформе у настави као и о састављању нужних уџбеника; али не нађе с те стране оне предусретљивости, којој се надао. Само један једини између свију њих прихвати идеје Коменскога с особитом топлином, и

стече највеће заслуге при њину остваривању; а то је Инглез

Самџило Хартлиб, о ком ћемо доцније говорити.

Први знатнији плод из Коменсковог најранијег боравка у Лиси састојао се у томе, што је тад довршио чешки текст. «Дидактике, или вештине о правилној настави». Овај спис, који е започет још у време боравка у крконошким шумама, би до-. вршен 1632. Оригинал овога састава пронађе чувени физиолог, |

проф. Пуркиње тек године 1841. у архиви у Лиси; те га друштво |

чешког музеја први пут издаде на свет год, 1849.'

Коменски у то време разви ванредну радљивост. Њему _ није било само до тога, да положи темељ теориском нацрту. школства, утврђеног на новим, здравим и природним начелима: он се, шта више, као практичан школски стручњак осећао позваним, да, што је могуће брже и боље, оживотвори поправљену школу. За тај циљ требало је спремити цео низ ручних књига, које су биле намењене од чести ученицима а од чести учитељима, и којима је Коменски намеравао да оствари своја | начела поправљене наставе. Оно што је требало да буде посао какве колегије или академије, прими Коменски сам на своја плећа. Он отпоче грађевину од темеља. Е

Ну пошто, као што Фр. Ј. Зубек у његовој врло брижљиво обрађеној биограФији (Мој Јапа Атаова Козепзкећо. Ег. Ј. Лоцђек, Ргаг, 1871, стр. 27.) истиче, беше год. 1635 наставничком особљу те гимназије дата опомена, да ради мар-. љивије но до сад. Том приликом наставници добише и ново упуство у духу Коменскога. И према томе је на сваки начин невероватно, да је Коменски тада бпо управитељ гимнавије у Лиси; већ је далеко вероватније, да је он према одлупи | братског синода од 6 октобра 1632. имао само да надзирава учење. одраслије младежи, која је била послана на стране академије. — Коменски се поред тога. занимао још и поучавањем младића из месних племићских породица. 5

1 Потпуни наслов овога списа, из кога се тек доцоије разви латинско из- | дање «Опширне науке о настави,» «Глдаасиса таспа,> гласио је најпре. овако : «Дидантика, то јест вештина правилне наставе, или упуство, како се човек, још пре но што се телесно развије и уђе у занимања живота, може поучавати срећно, лако и вољно. у свему што је за потребу и за украс овога и онога света, и како се по томе може најповољнијим начином спремити за земаљски и вечни живот.) Као што се види, разликује се «ТА дасПса таспа» од ове чешке Дидактике већ по самом наслову.

365