Учитељ

546 У лиси

“љаху се Богу, да своје лице не одврати од њине отаџбине, и

да не допусти да се у њој искорени семе њогове речи... .'

И тако судбина донесе Коменскога у Лису у Пољској.

П.

У ЛИСИ. (ЛЕШНУ).

— ~

8. Фебруара, год. 1628. стиже Коменски заједно са својим пријатељима у пољачку варош Лису, где му се отворише двери нове домовине и где сазреше његови најважнији књижевни радови. У Лису се он враћао по више пута са својих излета и путова на разне стране, те је овде у опште, с малим прекидом, провео готово пуну трећину свога века, на име од доласка 1628. па до разорења вароши године 1656.

Нису бегунци без икаква узрока изабрали ово место за своје уточиште. У Лиси је још од године 1547. постојала, општина «браства». а од године 1555. и школа реформатско-евангеличка. Док се Лутерани при свом исељагању расуше по свима крајевима Немачке — при чем су многи од њих уништени што ратом што другим невољама — исељавала бу се чешка «браћа» више у компактним масама, ито или у Угарску, где је слобода вероисповести остала ненарушена, или у Пољску и Пруску. Број братских општина по овим земљама износио је око 100. Придолажењем нових «братских» досељеника, уз које су пристајали и многи од мештана, подиже се варош Лиса мало по мало на степен главног средишта «братске» заједнице, тако, да је она, по речима самог Коменског, већ године 1699., била велика варош, са три пространа трга, двадесет улица и 1600 кућа.

Досељенике је врло усрдно примио Рафаило Лешчински. гроф од Лисе. Коменски се опет посвети школској струци на тамошњој гимнасији“), и одмах отпоче своје дидактичке радове.

5) Фр. Палацки: «еђеп адез Ј, А. Котепзку. Ленвоћмћ аез ђовћт, Мизешз уот Јаћге 1899. Ш. 19—55.

% Сстадају : «ОЊег де Ј. А. Котетиз Беђеп ипа УУ кзаткећ :п дег ТИНА 2 5Илипезђемсће дег Ђоећт, ДезеПасћаћ а. УУ55. 1855. стр. 483.

3) У понеким биографским ручним књигама (ЗеуНачћ 5. 12, Рајаску, Раррепћеип и др. помиње се Коменски као управитељ или ректор гимнасије у Лиси.

коза о