Учитељ
У ЗА ВИ И АТОУ 545
9. Али прави узрок, који је покренуо и писца и пријатеље му, да се он даде на посао од тако великог замашаја, као што је реформа школе, састојао се само у патриотској нади и вери, да се њиној сиромашној и несретној отаџбини може помоћи једино тим путем. Коменски је првобитно имао у виду само своје земљаке, кад је у годинама 1628—1632 писао «Дидактику» на чешком језику. Тек доцније, кад се његов дух под утицајем многих путовања и услед познанства и додира са разним народима, расплинуо у извесну космополитску пучину, решио се он, да своје дело, намењено његовим земљацима, тим учини приступачним најширим круговима.)
~
3. На послетку, види се из тог објашњењајјош и то, да је сам Коменски «Рлдаспса таспа» сматрао као своје главно дидантично дело, предузевши да у њему још једном из основа, преради и употреби све што је о том у тој струци претходило, што је било његово сопствено или туђе. Пупих 20 година прошло је док је овај план потпуно сазрео. Имаћемо доста прилике, да се на ово главно му дело чешће осврнемо.
Услед царског указа од 31 Јула 1697. гоњења су достигла, била свој вршак. Пошто и саме досадашње покровитеље «браће», кнезове Жеротинског и Сладовског, постиже зла коб прогонства, не преостаде ни нашем Коменском и његовим пријатељима ништа, друго, већ да беже у туђину. Беше то у месецу фебруару, оне љуте зиме, 1628. године, кад Коменски остави Чешку заједно са својим тастом Јов. Ћирилом (СугШив), са својим племенитим заштитником, кнезом Сладовским и са Кристином Поњатовском, девојчетом из Пољске, које је било поверено њиној нези и заштити.) Кад тамо стигоше на границу, што дели Чешку од Шлезије, падоше сви ничице, бризнуше у плач и мо-
1) Још године 1657. закључује Коменски своје горе наведено објашњење о побудама, које су га оклониле да пише Дидактику овим речима: «Камеје е| ааод сепш гтеае оба Фезшптаћита ргодеззе поп роби, пшт Моб, ашризсипаие ргодевзе аиваб, У!дее !» (Примите ово дело благонаклоно и пазите, да оно, што сам ја био наменио мом народу, али што му не могаше бити од користи, вама свима, ма ко ви били, буде од хасне!). Ор. 414. от. увод у [. део. А на другом месту вели: Сопзегтрфа его побја 16 радасиса, 11. авша ФотаевН ош, 1аводив Ппгта метпасиа; Јабпе воли сопитепфам пштапат уепегаб 1п тепфет...» Ор. Фа. ота о р. 5. (Ја сам дакле био саставио Дидактику за домађу потребу, и то језиком
простим народним; јер ми није било ни на крај памети да је пишем латински.
5 Кнез Жеротински иселио се у Бреславу.
УЧИТЕЉ