Учитељ

544 У ВАВ Ич А ТУ

да би им то била, најтоплија њина жеља. Баш у то време буде обнародован нови царски указ о изгнанству оних евангеличких старешина, који своју веру не хтедоше преврнути; те се они стадоше већ да исељавају. Поред таке пропасти цркве и школе у нашој отаџбини, као што сеу том часу пред нашим очима АИ свој својој страхоти указа, обузе нас голема туга. те смо горко плакали. Али се у исто време у нама пробуди и нада (ва што . 40 то тајим), да ће нам Бог своју милост указати и спасти нас и нашу једну отаџбину; те се ми решисмо, да, најбрижљивије размишљамо о томе, како бисмо најлакше ране садање пропасти излечили. И при том нађосмо да је најпаметније да, ако нас Господ још кад удостоји своје милости, да пре свега притекнемо у помоћ младежи, и то што скоријим отварањем школа, које би биле снабдевене ваљаним уџбеницима. и просвећеним. методом у настави, како би тим што више унапредили изучавање наука, наравственог образовања и побожности. И тад се ја дадох. ватреном одлучношћу на посао, (премда ми други беху у том подстрекивачи), те сам у крилу своје отаџбине толико урадио, Колико сам само могао. Ну већ идуће 1628. годипе бесмо принуђени (јер олујина прогонства поче да бесни све више и више), да прснемо куд који. Мене коб баци у Лешно у Пољској; и да бих тешкоће прогонства могао лакше сносити, морао сам се одати школској струци. И пошто ја свој посао не хтедох да вршим опако на срећу, бејах тим побуђен, да се дам на изучавање дидактике. У то време истаче се у Немачкој више школских стручњака; и баш тада засија ми нов, али на жалост само блед зрачак наде, да бих се још могао повратити у отаџбину. И тако ја покушах да све моје дидактичне списе још једном из основа прерадим и на чвршћим основима их утврдим како оним што је науком већ било постигнуто, тако и оним што сам О том искусио или од других научие, — док се у том у мени не заче мисао пупа самопоуздања, да овај покушај остварим и да то, свога рода ново дело, назовем: «П1дасиса таспа, велика. наука о настави, или вештина, којом се може свако свачему научити»... Из ове искрене исповести пишчеве којом открива шта, га, је побудило, да се ода дидактичним студијама, види се ово троје: 1. Да су била два дела, која су послужила, као први подстрекачи, да напише своју «Науку о настави», и то прво, Ратихово дело «Ре зНфопт гес сапда тефодо сопз шп», се. којим се Коменски упознао још за време свога школовања, у Херборну године 1619, и друго Дидактика Илије Бодина, на, коју је случајно наишао у библиотеци старога замка у Крконошама.