Учитељ

ардн ДВЕРИ ЈЕЗИКА 1. Развученост правила и прекомерно теоретисање 2. Занемаривање стварне наставе ;')

2. Занемаривање граматичних и синтактичних особина сваког језика па по се.

Ове недостатке мисле људи да могу уклонити употребом класика, као жто су: Теренције, Платус, Цицерон, Виргил и Хорације. Али оваки поступак, држи Коменски, за неподесан и штетан; јер прво, ту недостаје довољна количина тих књига, "за све ђаке; а друго, та су дела далеко изнад моћи појимања младежи, и њој одвећ страна. Младеж везати за ове простране свеске класика, значи пуштати се на океан у чамцу, који се _ љуљушка и на каквом тихом језерцу. На послетку класици сем тога, нису у стању да попуне сву преку потребу, већ и због тога, "што на пр. о војеним пословима, о ботаници, о рударству неи_марству ит,д. и не помињу ништа.

Ову оскудицу у методу при настави језика хоће Коменски да накпади подесним уџбеником за латински језик, — а за овај ваљало се пре свега постарати. Први повод, или управо први "оглед за таки уџбеник беше дело «Јаппа епа», које издаде и распространи 1008 колегија језуитска» у Саламанки у Шпанији“). -

__ Суштина ових ново пронађених «Јаппа» — вели сам Коменски — састоји се у томе, што је благо језика скупљено у из_весан број (1200) реченица, у које су увршћене све обичне речи језика, и то свака само по један пут, али у згодном склопу и начину израза. Овај метод примењен је год, 1615. на енглески језик, две године доцније на Француски (од Исака Хобрехта, "лекара у Штрасбургу) а мало после и на немачки језик; књига. је била више пута прештампавапа, у школе уведена и до небеса, преузношена, тако да је већ год. 1699. на осам језика изашла»). Лаворови ове језуитске «Јапца» не дадоше Коменскоме "мира; оп усвоји њену основну мисао, коју он означава као "проналазак ; шта више, он задржа и само име њено. Али његовом бистром погледу не сакрише се ни опи недостаци и мане, које су имале «Двери језика». Он увиде, да та књига не даје

1) «Између најшкодљивијих заблуда није последња она, што човека опсе_њује, да мудрост почива у знању језика.» УепшШађгшил. Ор. от. ТУ. 50.

7) Потпуни наслов тога дела гласи: «јапча Ппдпагши, зтув шодиг ада шфе-

" етбафеш Ппсцагши сотрепдо сопепозсепдат тахште ассотодавив: пиб1 зепфепбагши

сепфигив ашаиој опта изнанога еБ песеззамча уосафша зете] сотргећепза 5ш%,

На пб розфеа поп гессигапћ.> Писац је његов Ирац В. Батеус, који је том књигом

мисао помоћу латинштине да потпомогне ширење хришћанства међу незнабошцима. 3) Коменскч: Ор. от. [. 252.