Учитељ

оно шта се од ње очекује"); јер поједине речи нису у њој употребљене само по једанпути у првобитном свом значењу. На, против, она је пуна неупотребљивих речи, док су речи са разноврсним значењем наведене само по један пут.

Ну ове мане, које се односе тек на говорну страну те ручне књиге, нису ништа према њеном главном недостатку, који је Коменски сретно уклонио, те у чему се управо и састоји оно првенство, које неоспорно припада, Коменсковој «Јапџа» у сравњењу са Јану-ом ирске колегије. А те мане њене састоје се у оскудици стварне садржине, у згодном везивању говорних облика, са стварним садржајем њина појма, у кратко — у упоредном ходу (паралелисању) стварне наставе са наставом у језику. ДОК, на име, реченице језуитске «јаппа» не дају никакве стварне са држине, и већином су без икаква интереса, дотлен је у Коменсковој потпуно изведено начело, да разум и језик раде са свим, упоредо“) Коменески је себи поставио за циљ, да све ствари, уаспоредивши их због лакшег схватања у класе, пре свега, изнесе пред моћ ученичког посматрања % по том да им даде говорног израза. Посматрање, размишљање, говорење иду једно. поред другога. «Као што би било лакше добити преглед над свим животињама, да суу Нојевој лађи, него кад би их морали тражити по свима странама света, тако исто биће лакше из. таке ручне књиге паучити све речи, него их тражити по свима небројеним списима.» Дакле логично ређање стварног људског знања морало би ићи сасвим упоредо са груписањем разних делова говорног блага у реченице и у саставе. Тако постаде његових 100 «наслова» или категорија ствари, које његову «јапца» деле на исто толико одсека. У њима има 8000 речи, од којих је састављено 1000 потпуних, простих и сложених реченица. Код свију речи пазило се на то, да се оне изложе у своме првобитном (а никако у преноснпом) значењу, и да се свака, така реч не употреби више од један пут, изузимајући хомониме | (речи са разноврсним значењем), који се према свом различитом значењу на разним местима понављају. Синоними (речи сличног значења) и изрази са противним значењем упоређени су, а на граматику, на облике речи и на састављањо реченица узет је свуда нужни обзир. —

Према тим начелима дакле а у виду практичног коментара и теориског излагања науке о настави, 61 године 1699. и 1630.

1 Коменски мисли, да то дело заслужује пре име капиџика него «Двери.» (Моп Јапџа, зеда Рознс! орбпеаћ потеп).

У «ЈЕ табеПесјив еб Ппсца рагаПеје аесиггал! зетарег;> стр. 253. и другде.